Proslavljeni crnogorski sportista Vladimir Mijač govorio je u Ljetnjem programu na Televiziji E o svom putu- od prvog treninga do discipline, snage i fokusa.
Majkine riječi “Idi do kraja ako biraš sport” postale su njegov životni moto.&nbsp;
- Karate nije samo borba, već način razmišljanja- kazao je Mijač.
A sa vama dijelimo i dnevnu dozu motivacije.
<div class="embed-block"><div style="max-width: 660px;"><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 63%; padding-top: 284px;"><iframe src="https://cdn.iframe.ly/api/iframe?app=1&url=https%3A%2F%2Fwww.instagram.com%2Freel%2FDMrx3ZTIHFZ%2F%3Figsh%3DYmg4YWJ5M2J2c24y&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen></iframe></div></div></div>

Portal ETV

original

viewImage

baseImage

400x240

400x203

thumbnail

Vladimir Mijač za TV E: Karate nije samo borba, već način razmišljanja

Prema karateu gajim čistu, bezuslovnu ljubav, koja je na neki način prešla u opsesiju, to je moj način života bez kojeg ne bih mogao da funkcionišem, rekao je karatista Vladimir Mijač u jutarnjem dijelu Ljetnjeg programa na Televiziji E.
 Mijač je istakao da je privilegija donijeti značajne medalje sa najvećih svjetskih takmičenja u Crnu Goru, te mu je cilj da prenese znanje i vještine mlađima.
 - Neopisiv je osjećaj stajati na podijumu i slušati himnu sa zlatom oko vrata, riječi nijesu dovoljne da se to opiše, to je jeza, prepuštanje za nešto za šta se živi- rekao je Mijač.
 Nakon Evropskog prvenstva i medalje u Jerevanu građani Bara su mu priredili spektakularan doček, prisjeća se Mijač i dodaje da mu ljubav, energiju i povjerenje koje dobija od građana Bara godinama daju vjetar u leđa i utiču da bude, kako kaže, bolji i kao čovjek i kao sportista.
 U profesionalnom sportu je najteži prelazak iz napornog rada u pametan rad, to je poseban napor, koji mu je, kako ističe, donio mnogo. 
 - Motivacija je prolazna stvar i nikad ne znate kad će da dođe, a disciplina kad se jednom usadi postaje način života i bez obzira na motivaciju vi ste tu i to je nešto što pokušavam i drugima da prenesem, da ne zavise od motivacije, ne zavise od nekog trenutnog entuzijazma, takozvanog hipe-a, nego da ne preskaču stepenice, da se stvara disciplina koja kasnije donosi rezultate- zaključio je Mijač.

610x380

500x500

Mijač: Podrška, energija i ljubav koju dobijam od sugrađana utiču da budem bolji i kao čovjek i kao sportista

Evropsko prvenstvo u Jerevanu donijelo je Crnoj Gori ono što se može ostvariti samo trudom i radom – četiri medalje i četiri priče o upornosti i snazi. Među njima je i istorijska bronza Vladimira Mijača, prva muška seniorska medalja u katama za našu zemlju.
Cijeli život je čekao na tu medalju, kaže Mijač. Radio je vrijedno i predano, a sada je, kako ističe, potpuno svjestan ponosa koji donosi ovakvo priznanje – njemu lično, njegovom timu, porodici, ali i cijeloj Crnoj Gori.
- Drago mi je što sam nakon toliko godina strpljenja, jer fizički sam već par godina za redom spreman za ovu medalju, bio sam jako strpljiv da se poklope te kockice koje prave razliku i dovode do ovakvih rezultata. Drago mi je da je to relativno brzo došlo, dok sam još uvijek mlad, i svako naredno prvenstvo će biti, po mom mišljenju, lakše što se tiče tog mentalnog dijela - rekao je Mijač.
Strpljenje, pojašnjava on, predstavlja jedan od najvećih izazova u profesionalnom sportu, jer sezona subjektivno djeluje vrlo duga.
Gostujući u emisiji E uživo na Televiziji E, Mijač je govorio o važnosti dosljednosti u radu i treninzima.
- Kontinuirani rad je u suštini taj koji donosi ovako velike rezultate. Lako je trenirati kad se osvajaju medalje i kad je sve onako kako treba, dok je pažnja uperena u vas. Međutim, kad rezultat izostane zbog nekih drugih okolnosti, tada u suštini treba da se najviše trenira, najviše vjeruje i sa jednakom žarom da se pristupa kako pripremama, tako i takmičenju - istakao je on.
Borba, kaže, nije samo na tatamiju već i van njega. Posebno se prisjeća prvog meča na šampionatu, koji mu je, kako kaže, bio i najvažniji i najteži.
- On je Šveđanin Entoni Vu, svjetski i evropski prvak, a prije Evropskog prvenstva je osvojio bronzanu medalju na Zlatnoj premijer ligi, gdje učestvuje 32 najboljih takmičara iz svijeta. Tome meču sam pristupio jako dobro, i mogu vam reći – iskusno, i mislim da je to napravilo 0:3 razliku, za koju sam pobijedio. Nakon toga sam osjetio da sam u dobrom ritmu i svaki naredni meč je išao lakše. Meč za bronzanu medalju je bio dva dana nakon eliminacija, tako da sam se za to posebno mentalno spremio i eto, na kraju krajeva je rezultiralo medaljom - naglasio je Mijač.
Poručuje da je počastvovan što je dio generacije koja karateu donosi velike uspjehe, iako to sa sobom nosi dodatnu odgovornost.
- Na takmičenja idemo sa velikom ambicijom da se osvoji veliki broj medalja, tako da ta neka doza očekivanja javnosti, trenera, svih, postoji, ali nije nešto sa čime čovjek ne može da se izbori. Dosta energije sam uložio da se na taj način smirim i izbalansiram sve te faktore da bih pružio svoje najbolje izdanje na tatamiju - zaključio je Mijač.

Mijač: Počastvovan sam što sam dio generacije koja karateu donosi velike rezultate

Crnogorski karatista Vladimir Mijač u repasažu je završio nastup na turniru Serije A u Larnaki, dok su Nikola Milić i Milena Jovanović zaustavljeni u trećem kolu. 
 
Mijač je na startu takmičenja u katama eliminisao 
Aleksa Vagnera iz Austrije 39,7-37,9 i Džesija Sima iz Južnoafričke Republike 39,30 – 37,80, dok je u trećem poražen od Japanca Juta Vatanabea 40,8 – 39,40, koji ga je plasmanom u finale povukao u repasaž. 
 
U nastavku takmičenja eliminisao je Portugalca Artura Neta 40,0 – 39,40, a na putu do medalje zaustavio ga je Italijan Vinćenco Papalardo 39,80-39,70. 
 
Njegov kolega iz kata tima Nikola Milić u prva dva kola eliminisao je Kipranina Aleksandrosa Stavrosa Haralampidisa 37:36,4 i Huseina Ben Jusufa iz Kuvajta 38,3 – 38,2, dok je izgubio od Či Kong Lija iz Hong Konga 39,9-38,3. 
 
U borbama, u kategoriji preko 68 kilograma, Milena Jovanović bila je slobodna na startu, u drugom kolu pobijedila je Norvežanku Hanu Stubsjen 5:3, dok je u trećem izgubila od Ofeli Mulolo iz Belgije 10:2. 
 
Sjutra će na tatami Helena Backović (do 55) i muški kata tim, dok će u nedjelju nastupiti Tina Vujadinović (do 61).

Karate: Mijač zaustavljen u repasažu, Milić i Jovanović u trećem kolu

Na stadionu DG arena danas je počela demontaža reflektora koji je izgrađen na zatrpanom kanalu Mareze.
Demontažu izvodi kompanija "Čelebić", koja je i izgradila pomenuti objekat u Donjoj Gorici, a sve se dešava nakon naloga gradske inspekcije da reflektor bude uklonjen u roku od tri dana.
Kako prenosi Nova M, direktor Fudbalskog kluba Podgorica Mirko Uskoković kazao je kako ne znaju da li će moći da uklone reflektor do petka, kada ističe rok koji je dala inspekcija, jer to ne zavisi od njih.
On je istakao i kako postoji alternativa da reflektor bude postavljen na drugoj lokaciji, pri čemu je dodao da će više detalja biti poznato po prokopavanju kanala Mareze.

DG arena: Počela demontaža reflektora, možda postoji alternativna lokacija

Argument da je sistem za prečišćavanje otpadnih voda nešto loše ili nešto opasno za sredinu u kojoj se nalazi, je argument koji ne stoji - &nbsp;poručio je u emisiji „Kontakt“ na Televiziji Nikšić poslanik Pokreta Evropa sad u Skupštini Crne Gore Jovan Subotić.
Priču koja se bazira na tome, kaže, ne može da podrži.
- Veliki sam borac za to da se lokalne zajednice čuju da se njihovo mišljenje uvaži, ali ako je to mišljenje zasnovano na pogrešnim argumentima, na netačnim konstatacijama, onda je jako teško doprijeti do te zajednice, i naći kompromis - istakao je Subotić, prenosi RTNK.
Država u ovoj situaciji, dodaje Subotić, mora da pokaže da je država, a za sada to i pokazuje.
- Moramo biti posebno obazrivi i osjetljivi kada je tema naših građana u pitanju, ali su zahtjevi Botunjana i njihov način protesta u ovom trenutku, velika smetnja za ostali dio Crne Gore. Najbitnije da se na neki način dopre do ljudi koji organizuju proteste i da se objasni da ovo što se naziva kolektorom, jeste civilizacijski iskorak i nešto što je ekološki prihvatljivo. I na kraju to će biti nešto što će poboljšati kvalitet života i u Botunu, Podgorici, i u cijeloj Crnoj Gori - istakao je Subotić.

Subotić: Kolektor mora da se gradi, protesti Botunjana trenutno velika smetnja

Evropski parlament (EP) obustavio je proces ratifikacije trgovinskog sporazuma sa Sjedinjenim Američkim Državama zbog pogoršanja odnosa i tenzija u vezi sa statusom Grenlanda.
Kako je saopštio Odbor za međunarodnu trgovinu Evropskog parlamenta, odluka je donesena zbog „kontinuiranih i eskalirajućih prijetnji“, uključujući i carinske mjere, koje su, kako navode, usmjerene protiv Grenlanda, Danske i njihovih evropskih saveznika.
- Nismo imali drugog izbora osim da obustavimo rad na dva zakonodavna predloga iz Turnberryja, dok SAD ne odluče da se ponovo uključe putem saradnje, a ne konfrontacije, i prije nego što budu preduzeti bilo kakvi dalji koraci - navodi se u saopštenju.
Trgovinski „Sporazum iz Turnberryja“, postignut prošle godine između Evropske unije i SAD‑a, predviđao je privremenu carinsku stopu od oko 15 odsto na većinu evropskog izvoza u SAD, s ciljem da se izbjegne trgovinski rat.
Sporazum je takođe podrazumijevao ukidanje carina na svu američku industrijsku robu i uvođenje sistema carinskih kvota za veliki broj američkih poljoprivredno‑prehrambenih proizvoda koji ulaze na tržište Evropske unije.
Međutim, iz Evropskog parlamenta poručuju da „prijetnje teritorijalnom integritetu i suverenitetu države članice EU, uz korišćenje carina kao sredstva pritiska, ozbiljno narušavaju stabilnost i predvidivost trgovinskih odnosa između EU i SAD“.
Američki predsjednik Donald Tramp najavio je 17. januara uvođenje carina pojedinim evropskim državama, nakon što su se javno usprotivile njegovim nastojanjima da uspostavi kontrolu nad Grenlandom i uputile vojno osoblje na ostrvo u znak podrške Danskoj i prisustvu NATO‑a.
Na meti mogućih američkih mjera nalazi se osam evropskih zemalja – Danska, Finska, Francuska, Njemačka, Holandija, Norveška, Švedska i Velika Britanija.
Evropska unija već ima pripremljen paket protivmjera koji bi stupio na snagu ukoliko SAD uvedu carine.
Predsjednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen poručila je u govoru u Davosu 20. januara da će odgovor Evropske unije na eventualne carine biti „nepokolebljiv, ujedinjen i proporcionalan“.

Evropski parlament zamrznuo trgovinski sporazum sa SAD‑om zbog tenzija oko Grenlanda

Policija u opremi za razbijanje demonstracija izbacila je studente i građane iz zgrade Filozofskog fakulteta u Novom Sadu.
Studenti su prethodno objavili da su blokirali taj fakultetet zbog toga što je profesorki Jeleni Kleut uručeno rješenje o prestanku radnog odnosa.
Zahtijevaju da Kleut bude vraćena na posao. Smatraju da je odluka da se njoj ne produži ugovor o zaposlenju čin političke odmazde zbog njene podrške studentskim protestima.
- Ako profesorka Kleut ne može da drži predavanja, neće moći niko - istakli su studenti tog fakulteta koji su se okupili.
Policijski kordon je ispred ulaza na Filozofski fakultet.
Dekan tog fakulteta Milivoj Alanović više puta je pozvao okupljene da napuste zgradu. Na sajtu te visokoškolske ustanove kasnije je objavljeno da "Filozofski fakultet nije u blokadi".
- Nastava i sve druge aktivnosti na Filozofskom fakultetu se održavaju redovno - piše u saopštenju.
Na fakultet je ranije stiglo i nekoliko policajaca, koji zbog autonomije univerziteta, u zgradu mogu da uđu na poziv dekana.
Alanović kazao je da su u toku razgovori policije, uprave i studenata.
Okupljeni studenti, profesori i građani tokom čitavog dana prave buku, duvaju u pištaljke i rasporedili su se po hodnicima zgrade fakulteta.
Profesorka Kleut im je kratko rekla da je u toku borba za "odbranu univerziteta"."Znam da kad vičete 'Jelena!' mislite na cio univerzitet, zato vičite, jer ga moramo odbraniti" rekla je Kleut.
Dekan Filozofskog fakulteta u više navrata se tokom dana obratio okupljenima.
Pored ostalog, rekao je da ne postoji nikakav pravni osnov po kom bi Jelena Kleut mogla od danas da zadrži radni odnos na fakultetu.
- Ja bih zamolio koleginicu Kleut da vam saopšti da fakultet apsolutno nema nikakve pravne mogućnosti. Koleginica Kleut je upoznata sa svim pravnim postupcima - rekao je Alanović.
Tokom njegovog obraćanja okupljeni su skandirali "Uprava napolje".
Šta je prethodilo?
Vanrednoj profesorki Filozofskog fakulteta Jeleni Kleut uručeno je rješenje o prestanku radnog odnosa čime je i formalno ostala bez posla u toj visokoškolskoj ustanovi.
U rješenju piše da je radni odnos prestao 20. januara "usljed isteka roka na koji je zasnovan".
Tome je prethodila odluka Senata Univerziteta u Novom Sadu da ona ne bude izabrana u zvanje redovne profesorke.
Kleut se žalila tu na odluku, ali je prošireni sastav Senata je odbio njen prigovor.
Blizu 1.200 profesora potpisalo je pismo podrške Jeleni Kleut, uz ocjenu da je riječ o "političkom revanšizmu", s obzirom na to da su stručna tijela dala pozitivnu ocjenu na njen referat za izbor u zvanje.
Okupljeni su se rasporedili po hodnicima zgrade blokiranog fakulteta, 21. januar 2025.
Iz uprave Univerziteta tvrde da je postupak sproveden u skladu sa važećim pravilnicima i nadležnostima Senata.
Profesorka je zbog ove odluke najavila tužbu.
Dio novosadskih studenata i profesora organizovao je prethodnih nedjelja skupove podrške Jeleni Kleut koja je dvadeset godina radila na Filozofskom fakultetu.
Ona je od početka javno podržavala studente koji duže od godinu dana predvode antivladine proteste širom Srbije.
Akademci su i gotovo godinu dana blokirali državne fakultete, od decembra 2024, zahtijevajući utvrđivanje odgovornosti za pogibiju 16 osoba na Željezničkoj stanici u Novom Sadu, te raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora.
Studenti Fliozofskog fakulteta u Novom Sadu bili su među prvima koji su sutupili u blokadu.
Ona je prekinuta je kada je dekan Milivoje Alanović, 26. avgusta prošle godine izbacio studente koji su blokirali taj fakultet i pozvao policiju koja je danima bila neprekidno bilo u zgradi.
Zbog toga je održano više protesta ispred zgrade fakulteta, tokom kojih je dolazilo do sukoba policije i demonstranata.
Najveći protest održan je 5. septembra, kada je policija intervenisala na više mjesta u kapmusu novosadskog univerziteta.
Demonstranti su tada optužili policiju za prekomjernu upotrebu sile, što je Ministarstvo unutrašnjih poslova negiralo.

Tag: vladimir-mijac