Sjedinjene Američke Države (SAD) uvele su sankcije za četiri kompanije koje, prema njihovim navodima, djeluju u naftnom sektoru Venecuele, kao i na povezane naftne tankere.
Ministarstvo finansija SAD navelo je da su sankcije uvedene na trgovce naftom koji se bave izbjegavanjem sankcija za Vladu venecuelanskog predsjednika Nikolasa Madura.
Među označenim su četiri broda, među kojima su i oni koji se sumnjiče da su dio takozvane flote u sjenci.
- Današnja akcija dodatno signalizira da se oni koji su uključeni u trgovinu venecuelanskom naftom i dalje suočavaju sa značajnim rizicima od sankcija - saopštilo je Ministarstvo finansija SAD.
Ove sankcije predstavljaju najnoviju akciju u kampanji pritiska američkog predsjednika Donalda Trampa na Madura, koja je uključivala pojačano vojno prisustvo u regionu i više od dvije desetine vojnih udara na brodove koji su navodno trgovali drogom u Tihom okeanu i Karipskom moru u blizini Južne Amerike.
Tramp je ove sedmice najavio blokadu svih brodova koji su pod sankcijama i ulaze ili izlaze iz venecuelanskih voda kao dio strategije pritiska na Madura.
Ta američka akcija dovela je do smanjenja venecuelanskih naftnih izvoza na otprilike polovinu nivoa iz novembra.

Portal ETV

original

viewImage

baseImage

610x380

500x500

400x240

400x203

thumbnail

SAD uvele nove sankcije

Rast indeksa i manji promet obilježili su na Montenegroberzi sedmicu u kojoj je saopšteno da je izvršni direktor Elektroprivrede (EPCG), Ivan Bulatović, razriješen te funkcije na sjednici Odbora direktora kompanije.
Pokazatelj vrijednosti deset najboljih kompanija na Montenegroberzi, MNSE10, kao i indeks MONEX, ojačali su tri odsto na 1.187,18 poena, odnosno blago na 18.272,36 bodova.
Promet je iznosio oko 77,31 hiljadu eura i bio je 21 odsto manji od prošlosedmičnog.
Dionica EPCG rasla je skoro 13 odsto na šest eura. Odbor je za vršioca dužnosti izvršnog direktora imenovao Bojana Đordana, doskorašnjeg izvršnog rukovodioca Direkcije za obnovljive izvore energije (OIE).
Bulatović je za izvršnog direktora u četvorogodišnjem mandatu imenovan krajem januara prošle godine.
Odbor direktora EPCG kasnije je objavio da će uskoro raspisati konkurs za izbor novog izvršnog direktora, u skladu sa zakonom i procedurama kompanije. Iz EPCG je saopšteno da je Odbor direktora razriješio Bulatovića, a za vršioca dužnosti na toj poziciji imenovao izvršnog rukovodioca Direkcije za obnovljive izvore energije, Bojana Đordana.&nbsp;
- Odluka je donijeta u skladu sa Statutom i internim aktima EPCG, s ciljem obezbjeđivanja kontinuiteta u upravljanju kompanijom i realizaciji tekućih poslovnih i investicionih aktivnosti - navodi se u saopštenju.
Akcije Izbora Bar rasle su 16,3 odsto na 0,41 cent, Plantaža 6,3 odsto na 17 centi, kao i Jugopetrol neznatno na 15,25 eura.
Dionice Željezničkog prevoza (ŽPCG) slabile su 20 odsto na 1,36 eura, Hotelske grupe (HG) Budvanska rivijera 13,2 odsto na 7,81, kao i Crnogorskog elektroprenosnog sistema (CGES) blago na 1,16 eura.
Kompanija Monteput i Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) produžili su ove sedmice rok za dostavljanje tehničkih i finansijskih ponuda za izbor projektanta i izvođača radova na drugoj dionici auto-puta Bar-Boljare, od Mateševa do Andrijevice do 30. oktobra.
- Uzimajući u obzir složenost tenderske dokumentacije koja se odnosi na pripremu ponuda za projektovanje i izvođenje radova na drugoj dionici auto-puta, kao i brojna pitanja i zahtjeve koje su potencijalni ponuđači dostavili tokom trajanja postupka, dodatno produženje roka za podnošenje ponuda ima za cilj osigurati punu transparentnost i ravnopravan pristup svim zaniteresovanim učesnicima - saopšteno je iz Monteputa.
Kako su kazali iz kompanije, dodatno vrijeme omogućava ponuđačima da kvalitetno pripreme svoje ponude, posebno imajući u vidu procedure koje su potrebne za pribavljanje odgovarajućih sredstava obezbjeđenja koje se odnose na garancije, a koje iziskuju dodatnu koordinaciju i administrativne korake.
Akcije Crgnogorskog Telekoma ostale su na prošlosedmičnih 2,35 eura. Vrhovni državni tužilac Milorad Marković, glavni specijalni tužilac Vladimir Novović i postupajuća tužiteljka Ana Perović Vojinović nijesu se pojavili na kontrolnom saslušanju o slučaju Telekom na skupštinskom Odboru za politički sistem, pravosuđe i upravu.
Na dnevnom redu je ove sedmice bilo kontrolno saslušanje na temu Aktivnosti tužilaštva koje su dovele do odbacivanja krivične prijave za zloupotrebu službenog položaja, primanje mita i stvaranje kriminalne organizacije tokom prodaje bivšeg državnog preduzeća Telekom.
Inicijativu za kontrolno saslušanje su podnijeli poslanici Pokreta Evropa Sad (PES), Vasilije Čarapić, Darko Dragović i Dražen Petrić.
Iz Vrhovnog državnog tužilaštva (VDT) saopšteno je da je skupštinski Odbor za politički sistem, pravosuđe i upravu, blagovremeno informisan o razlozima nedolaska predstavnika tužilačke organizacije na kontrolno saslušanje u vezi sa predmetom Telekom.
- Netačni su navodi predsjednika Odbora, Vladislava Bojovića, da Skupštini nije dostavljen dopis od predstavnika tužilačke organizacije u vezi sa kontrolnim saslušanjem na temu Aktivnosti tužilaštva koje su dovele do odbacivanja krivične prijave za zloupotrebu službenog položaja, primanje mita i stvaranje kriminalne organizacije tokom prodaje bivšeg državnog preduzeća Telekom - navodi se u saopštenju.
Ukupan promet na Montenegroberzi u septembru je iznosio 632,27 hiljada eura i bio 70,57 odsto niži u odnosu na avgust.
- U poređenju sa septembrom prošle godine, promet je niži 4,18 odsto. Prosječan dnevni promet u prošlom mjesecu iznosio je 28,74 hiljade eura - navodi se u Biltenu Montenegroberze.
U septembru je, tokom 22 dana trgovanja, zaključena 101 transakcija.
Ukupan promet u septembru na prime tržištu iznosio je 239,66 hiljada eura, a sklopljene su 34 transakcije.
U istom periodu, na standard tržištu sklopljene su tri transakcije, a promet je iznosio 4,26 hiljada eura.

Tri odsto jača vrijednost deset najboljih kompanija na Montenegroberzi

U Crnoj Gori je, prema podacima Centralne banke (CBCG), na kraju septembra u blokadi bilo 21,13 hiljada preduzeća i preduzetnika, 0,15 odsto više nego na kraju avgusta.
Ukupan iznos duga na osnovu kojeg su blokirani računi je 1,54 milijarde eura, što je 1,16 odsto više nego u avgustu.
Koncentracija duga je, kako je saopšteno iz CBCG, relativno velika, tako da deset najvećih dužnika, odnosno 0,05 odsto ukupno evidentiranih, učestvuje sa 35,63 odsto u ukupnom iznosu blokade. Njima je blokirano 547,17 miliona eura.
Kako se navodi, 54,5 odsto ukupnog iznosa blokade ili 837,08 miliona eura, otpada na 50 najvećih dužnika, koji čine 0,24 odsto svih evidentiranih.
U neprekidnoj blokadi do jedne godine bilo je 1,29 hiljada dužnika čija je blokada iznosila 35,57 miliona eura, što je 2,3 odsto ukupnog iznosa blokade.
Duže od godinu u blokadi je 19,84 hiljade kompanija ili preduzetnika, kojima je blokirano 1,5 milijardi eura.

U blokadi 21,13 hiljada kompanija

U Crnoj Gori je, prema podacima Centralne banke (CBCG), na kraju juna u blokadi bilo skoro 21 hiljada preduzeća i preduzetnika, 0,15 odsto više nego na kraju maja.
Ukupan iznos duga na osnovu kojeg su blokirani računi je 1,48 milijardi eura, što je 1,97 odsto više nego u maju.
Koncentracija duga je, kako je saopšteno iz CBCG, relativno velika, tako da deset najvećih dužnika, odnosno 0,05 odsto ukupno evidentiranih, učestvuje sa 34,4 odsto u ukupnom iznosu blokade. Njima je blokirano 508,99 miliona eura.
Kako se navodi, 53,27 odsto ukupnog iznosa blokade ili 788,16 miliona eura, otpada na 50 najvećih dužnika, koji čine 0,24 odsto svih evidentiranih.
U neprekidnoj blokadi do jedne godine bilo je 1,27 hiljada dužnika čija je blokada iznosila 34,54 miliona eura, što je 2,33 odsto ukupnog iznosa blokade.
Duže od godinu u blokadi je 19,72 hiljade kompanija ili preduzetnika, kojima je blokirano 1,44 milijarde eura.

U blokadi skoro 21 hiljada kompanija

U Crnoj Gori je, prema podacima Centralne banke (CBCG), na kraju aprila u blokadi bilo preko 20,96 hiljada preduzeća i preduzetnika, 0,02 odsto više nego na kraju marta.
Ukupan iznos duga na osnovu kojeg su blokirani računi je 1,43 milijarde eura, što je 1,7 odsto više nego u martu.
Koncentracija duga je, kako je saopšteno iz CBCG, relativno velika, tako da deset najvećih dužnika, odnosno 0,05 odsto ukupno evidentiranih, učestvuje sa 33,62 odsto u ukupnom iznosu blokade. Njima je blokirano 479,94 miliona eura.
Kako se navodi, 52,38 odsto ukupnog iznosa blokade ili 747,72 miliona eura, otpada na 50 najvećih dužnika, koji čine 0,24 odsto svih evidentiranih.
U neprekidnoj blokadi do jedne godine bilo je 1,35 hiljada dužnika čija je blokada iznosila 24,99 miliona eura, što je 1,75 odsto ukupnog iznosa blokade.
Duže od godinu u blokadi je 19,62 hiljade kompanija ili preduzetnika, kojima je blokirano 1,4 milijarde eura.

U blokadi preko 20,96 hiljada kompanija

U Crnoj Gori je, prema podacima Centralne banke (CBCG), na kraju februara u blokadi bilo 20,89 hiljada preduzeća i preduzetnika, 0,11 odsto manje nego na kraju januara.
Ukupan iznos duga na osnovu kojeg su blokirani računi je 1,39 milijardi eura, što je 1,1 odsto više nego u januaru.
Koncentracija duga je, kako je saopšteno iz CBCG, relativno velika, tako da deset najvećih dužnika, odnosno 0,05 odsto ukupno evidentiranih, učestvuje sa 33,12 odsto u ukupnom iznosu blokade. Njima je blokirano 459,6 miliona eura.
Kako se navodi, 52,25 odsto ukupnog iznosa blokade ili 724,92 miliona eura, otpada na 50 najvećih dužnika, koji čine 0,24 odsto svih evidentiranih.
U neprekidnoj blokadi do jedne godine bilo je 1,53 hiljade dužnika čija je blokada iznosila 22,07 miliona eura, što je 1,59 odsto ukupnog iznosa blokade.
Duže od godinu u blokadi je 19,36 hiljada kompanija ili preduzetnika, kojima je blokirano 1,36 milijardi eura.

U blokadi 20,89 hiljada kompanija

U Crnoj Gori je, prema podacima Centralne banke (CBCG), na kraju prošle godine u blokadi bilo skoro 20,91 hiljada preduzeća i preduzetnika, 0,21 odsto manje nego na kraju novembra.
Ukupan iznos duga na osnovu kojeg su blokirani računi je 1,36 milijardi eura, što je 0,75 odsto više nego u novembru.
Koncentracija duga je, kako je saopšteno iz CBCG, relativno velika, tako da deset najvećih dužnika, odnosno 0,05 odsto ukupno evidentiranih, učestvuje sa 32,4 odsto u ukupnom iznosu blokade. Njima je blokirano 439,06 miliona eura.
Kako se navodi, 51,6 odsto ukupnog iznosa blokade ili 699,26 miliona EUR, otpada na 50 najvećih dužnika, koji čine 0,24 odsto svih evidentiranih.
U neprekidnoj blokadi do jedne godine bilo je 1,76 hiljada dužnika čija je blokada iznosila 23,49 miliona eura, što je 1,73 odsto ukupnog iznosa blokade.
Duže od godinu u blokadi je 19,14 hiljada kompanija ili preduzetnika, kojima je blokirano 1,33 milijarde eura.

U blokadi 20,91 hiljada kompanija

U Crnoj Gori je, prema podacima Centralne banke (CBCG), na kraju septembra u blokadi bilo 20,79 hiljada preduzeća i preduzetnika, 0,37 odsto više nego na kraju avgusta. 
 
Ukupan iznos duga na osnovu kojeg su blokirani računi je skoro 1,33 milijarde eura, što je 1,1 odsto više nego u avgustu. 
 
Koncentracija duga je, kako je saopšteno iz CBCG, relativno velika, tako da deset najvećih dužnika, odnosno 0,05 odsto ukupno evidentiranih, učestvuje sa 30,96 odsto u ukupnom iznosu blokade. Njima je blokirano 411,07 miliona eura. 
 
Kako se navodi, 51,1 odsto ukupnog iznosa blokade ili 678,41 milion eura, otpada na 50 najvećih dužnika, koji čine 0,24 odsto svih evidentiranih. 
 
U neprekidnoj blokadi do jedne godine bilo je 1,76 hiljada dužnika čija je blokada iznosila 39,64 miliona eura, što je 2,98 odsto ukupnog iznosa blokade.
Duže od godinu u blokadi je 19,03 hiljade kompanija ili preduzetnika, kojima je blokirano 1,29 milijardi eura.

U blokadi skoro 20,8 hiljada kompanija

Protiv pravnog lica "S" iz Podgorice i izvršnog direktora I.P. (33) danas je podnijeta krivična prijava zbog sumnje da su izvršili krivično djelo utaja poreza i doprinosa u produženom trajanju u iznosu od 64.119 eura. 
Kako je saopšteno iz Uprave policije (UP), ovo pravno lice procesuirano je i shodno Zakonu o odgovornosti pravnih lica.
- Nizom preduzetih aktivnosti u saradnji sa tužilaštvom i Poreskom upravom policijski službenici došli su do sumnje da je I.P. kao izvršni direktor u pravnom licu „S“ d.o.o. iz Podgorice, u cilju izbjegavanja poreskih dažbina, od januara 2024. do avgusta 2025. godine izdavao fiskalne račune za koje nije predavao mjesečne PDV prijave Poreskoj upravi Crne Gore, suprotno Zakonu o porezu na dodatu vrijednost - navodi se u saopštenju. 
Na taj način je, kako se ističe, po osnovu utajenog poreza a na osnovu neprijavljenog PDV-a I.P. pribavio protivpravnu imovinsku korist u ukupnom iznosu od 64.119 eura, a što ujedno predstavlja i materijalnu štetu pričinjenu budžetu države Crne Gore.
- Protiv I.P. i pravnog lica „S“ d.o.o. Podgorica krivična prijava podnijeta je u redovnom postupku - zaključuje se u saopštenju.

Krivična prijava protiv pravnog lica i izvršnog direktora zbog utaje poreza u iznosu od skoro 65 hiljada eura

Ministarstvo prosvjete, nauke i inovacija (MPNI) odobrilo je 3.407 studentskih kredita za studijsku 2025/2026. godinu
Kredit se, kako su naglasili, odobrava za jednu studijsku godinu i isplaćuje se u 10 mjesečnih rata, a visina je od 150 do 215 eura.
- Takođe, Ministarstvo je dodijelilo 443 stipendije najboljim studentima. Stipendija se odobrava za jednu studijsku godinu i isplaćuje u 10 mjesečnih rata. Iznos stipendije je 300 eura - naveli su u MPNI.
Za studente koji se obrazuju za deficitarna zanimanja u nastavi, odobrene su 82 stipendije i to: matematika - 10 stipendija, fizika - 10 stipendija, hemija - dvije stipendije, IT studijski programi (računarstvo i informacione tehnologije) - 20 stipendija i razredna nastava - 16 stipendija.
- Ministarstvo prosvjete, nauke i inovacija nastavlja da ulaže u najbolje studente, a posebnu pažnju posvećuje upravo nastavničkoj profesiji kako bismo stvorili bolje uslove za obrazovanje budućih generacija - naveli su oni.

MPNI odobrilo 3.407 studentskih kredita, za deficitarna zanimanja 82 stipendije

Biznismen Aleksandar Mijajlović i dalje boravi pod rigoroznim uslovima u Istražnom zatvoru, saznaje portal ETV. Podgoričkom biznismenu i dalje nijesu omogućene šetnje kao i ostalim pritvorenicima, u više različitih krugova, već je za njega, kako saznajemo, i dalje određen samo jedan, manji, krug za tu aktivnost. 
 
Mijajloviću su već duže vrijeme pogoršani uslovi boravka u Istražnom zatvoru, da bi, nakon više priloga na Televiziji E i objelodanjivanja postupanja prema tom pritvoreniku, bio pozvan na razgovor kod Vladmira Šćepanovića, načelnika Istražnog zatvora. Prema saznanjima našeg portala, tada mu je obećano da će mu se dozvoliti šetnja na pet od ukupno osam krugova. 
 
Međutim, kako saznajemo, ništa se nije promijenilo i tako je ostalo na snazi naređenje da se Mijajloviću omogućava šetnja u jednom krugu koji je dugačak nekih pedesetak koraka betonirane površine. 

<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 48%; padding-top: 120px;"><iframe src="https://cdn.iframe.ly/api/iframe?app=1&url=https%3A%2F%2Fetv.me%2Fvip%2Fmijajlovic-kao-politicki-pritvorenik&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen></iframe></div></div></div>
Pojašnjenja radi, zatvorsku šetnju, koja se omogućava dva puta dnevno u trajanju od po 30 minuta, &nbsp;moguće je napraviti u više različitih krugova, kraćih ili dužih, na kojima ima različitih sprava za vježbanje. 
 
Simptomatična je činjenica da se ovdje govori o uslovima koji po pravilu pripadaju svakom pritvoreniku, ali upravo, doduše u negativnom smislu, svjedočimo posebnom tretmanu za jednog pritvorenika. 
 
Nameće se pitanje - zašto se neko trudi da Mijalović nema dostojne uslove u UIKS-u.
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 66.6667%; padding-top: 120px;"><iframe src="https://cdn.iframe.ly/api/iframe?app=1&url=https%3A%2F%2Fetv.me%2Fdrustvo%2Fposeban-tretman-za-mijajlovica&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen></iframe></div></div></div>

Mijajlović i dalje nema dostojan boravak u UIKS-u

Hrvatska je dobila poziv da se pridruži Odboru za mir, inicijativi američkog predsjednika Donalda Trampa za rješavanje sukoba, javili su danas hrvatski mediji.
Vlada je potvrdila da je poziv stigao i da će ga razmotriti, ali detalji nisu navedeni, prenijela je agencija Hina.
Mnogi strani čelnici, uključujući ruskog predsjednika Vladimira Putina, primili su pozivnice da se pridruže novoj Trampovoj inicijativi. Još se, međutim, ne zna hoće li pozivnicu prihvatiti.
Poziv da se pridruži Trampovoj inicijativi dobila je i Slovenija, objavio je slovenački premijer Robert Golob. Izvori bliski slovenačkoj vladi rekli su za agenciju STA, nezvanično, da premijer nije naklonjen saradnji u tom odboru.
Kako su još naveli izvori, vlada će o tome najvjerovatnije raspravljati u četvrtak.
Tramp je predložio osnivanje Odbora za mir kada je u septembru prošle godine najavio svoj plan za okončanje rata u Gazi, ali sada ga je proširio na sve sukobe u svijetu.
Nacrt povelje koji je američka administracija poslala u oko 60 zemalja predviđa da članice uplate milijardu dolara u gotovini ako žele da njihovo članstvo traje duže od tri godine, prema dokumentu u koji je agencija Rojters imala uvid.
Mađarska i Albanija zasad su jedine u Evropi oduševljeno reagovale na poziv u Trampov Odbor za mir, dok su EU i njene vodeće članice, naročito Francuska i Nemačka, zauzele uzdržan stav.
Kina je danas saopštila da je dobila poziv, ali nije objavila da li ga prihvata dok je Kremlj juče saopštio da je ruski predsjednik Vladimir Putin "dobio ponudu diplomatskim kanalima" i da Rusija namjerava da kontaktira američku stranu kako bi razjasnila sve detalje predloga".

Tag: kompanije