Partnerstvo Ministarstva finansija i Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) zasniva se na zajedničkoj posvećenosti reformama, uz spremnost da se, kroz nove inicijative i projekte, dodatno doprinese dugoročnom razvoju i ekonomskoj stabilnosti Crne Gore.
To je saopšteno na sastanku crnogorskog ministra finansija Novice Vukovića i šefa EBRD u Crnoj Gori Remona Zakarija.
Kako je saopšteno iz Ministarstva finansija, unapređenje saradnje i stvaranje stabilnog okvira za realizaciju razvojnih projekata bili su u fokusu sastanka ministra Vukovića i Zakarija.
- Razmotren je napredak u realizaciji tekućih projekata EBRD-a u Crnoj Gori, uz ocjenu da se saradnja odvija u skladu sa planiranom dinamikom - kaže se u saopštenju.
Dodaje se da je razgovarano i o potencijalnim projektima za ovu godinu, koji bi dodatno doprinijeli održivom ekonomskom rastu, razvoju infrastrukture i jačanju privatnog sektora.
- Sagovornici su naglasili značaj predvidivosti i otvorenog dijaloga, kako bi se obezbijedio kontinuitet projekata i očuvalo povjerenje investitora - kaže se u saopštenju.
Navodi se da je istaknuta i uloga Crnogorskog kreditno-garantnog fonda kao značajnog mehanizma podrške razvoju preduzetništva i unapređenju pristupa finansiranju, naročito za mala i srednja preduzeća.
- Zaključeno je da se partnerstvo Ministarstva finansija i EBRD-a zasniva na zajedničkoj posvećenosti reformama, uz spremnost da se, kroz nove inicijative i projekte, dodatno doprinese dugoročnom razvoju i ekonomskoj stabilnosti Crne Gore - kaže se u saopštenju.

Portal ETV

original

viewImage

baseImage

610x380

500x500

400x240

400x203

thumbnail

Vuković-Zakaria: Partnerstvo MF i EBRD-a zasnovano na zajedničkoj posvećenosti reformama

Više od 100 miliona eura biće uloženo u unapređenje javnih objekata u Crnoj Gori — prije svega škola i zdravstvenih ustanova — u okviru Regionalnog programa energetske efikasnosti (REEP) koji finansiraju Evropska unija (EU), Njemačka razvojna banka (KfW) i Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD).
Na prezentaciji održanoj u Evropskoj kući u Podgorici predstavljeni su ostvareni rezultati i aktuelni projekti koji doprinose energetskoj tranziciji i boljem kvalitetu javnih usluga u Crnoj Gori.
U toku je energetska sanacija Kliničkog centra Crne Gore u Podgorici, kao i rekonstrukcija 46 obrazovnih ustanova širom države. Takođe, 180 domaćinstava već je unaprijedilo energetsku efikasnost svojih domova.
Ukupno je obezbijeđeno 104 miliona eura — od čega 12,6 miliona eura u bespovratnim grantovima EU i donatora, te 82 miliona eura u zajmovima EBRD-a i KfW-a. Očekuje se da će ti projekti donijeti godišnju uštedu od 48.722 MWh energije i smanjiti emisije CO₂ za 13.429 tona.
– EU je najveći investitor i strateški partner Crne Gore, a REEP je primjer kako zajednički podstičemo održiva ulaganja koja direktno poboljšavaju kvalitet života građana – poručila je Ekaterina Bakalova iz Evropske komisije.
Ministar energetike i rudarstva Admir Šahmanović istakao je da program donosi trajne koristi:
– Do sada je sedam škola već kompletno modernizovano, poboljšavajući uslove boravka učenika i zaposlenih. Ovo su projekti koji jačaju standard i kvalitet života, uz održivost kao glavni princip.
KfW ulaže 60 miliona eura u rekonstrukciju javnih zgrada — 19 škola, doma za stare, upravne zgrade, te prve zgrade sa gotovo nultom potrošnjom energije u Crnoj Gori. Obnova uključuje zamjenu dotrajalih sistema grijanja i ventilacije, poboljšanje izolacije i unapređenje kvaliteta vazduha.
EBRD finansira energetsko unapređenje Kliničkog centra, bolnice na Cetinju i bolnice u Bijelom Polju, kao i 24 škole širom zemlje.
– Ponosni smo što ulažemo u škole i bolnice koje svakodnevno koriste hiljade ljudi. To su projekti koji čuvaju zdravlje, unapređuju komfor i donose energetsku i ekološku korist – kazao je Remon Zakaria, direktor EBRD kancelarije u Crnoj Gori.
Program REEP, pokrenut 2012. godine, kombinuje finansiranje iz zajmova sa grant podrškom EU i ključan je za usklađivanje zakonodavstva i prakse sa evropskim standardima u oblasti energetske efikasnosti. Na nivou regiona, u okviru programa do sada je mobilizovano više od 1,1 milijarde eura.

Klinički centar i 46 škola u Crnoj Gori u rekonstrukciji uz podršku EU, KfW-a i EBRD-a

Generalna direktorica Ministarstva turizma Olivera Blagojević sa saradnicama razgovarala je sa predstavnicima Evropske banke za obnovu i razvoj o modelima partnerstva i podršci ranjivim kategorijama, uz fokus na razvoj seoskog turizma i diverzifikaciju turističke ponude radi održivog rasta sektora.
Generalna direktorica u Ministarstvu turizma Olivera Blagojević, sa načelnicama Gorankom Lazović i Ljiljanom Vuksanović, sastala se sa predstavnicima Evropske banke za obnovu i razvoj -Dimitrom Bogovim i Nevenom Stevančević. Na sastanku je bilo riječi o potencijalnim vidovima saradnje i modelima partnerstva, s obzirom na to da je turizam noseća grana privrede u Crnoj Gori i značajan generator ekonomskog razvoja.
“Poseban fokus stavljen je na podršku ranjivim kategorijama stanovništva, naročito iz sjevernog regiona Crne Gore, s ciljem jačanja njihove uloge u turističkom sektoru”, navodi se u saopštenju.
Sagovornici su se saglasili da je diverzifikacija turističke ponude od ključnog značaja za prevazilaženje sezonalnosti i dalji održivi razvoj turizma.
- U tom kontekstu, istaknute su podsticajne mjere Ministarstva turizma, među kojima se posebno izdvaja snažna podrška seoskim domaćinstvima, kojih je danas pet puta više nego 2019. godine, što ukazuje na rastuću zainteresovanost turista za ovaj vid ponude - dodaje se.
Predstavnice resornog ministarstva navele su i da se intenzivno radi na kreiranju politika koje će dodatno podstaći razvoj ruralnog turizma, unaprijediti infrastrukturu i omogućiti bolju promociju manje razvijenih područja, uz aktivnu saradnju sa međunarodnim partnerima poput EBRD-a.

1250x600

1084x550

Ministarstvo i EBRD jačaju podršku ruralnom turizmu i ranjivim zajednicama

Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) dodatno učvršćuje svoju posvećenost zelenoj tranziciji i inkluzivnom ekonomskom rastu u Crnoj Gori kroz novi finansijski paket vrijedan 5 miliona eura, namijenjen Erste banci u Crnoj Gori, koji će se dalje plasirati krajnjim korisnicima, saopšteno je iz Erste banke.
- Sredstva će biti usmjerena na dvije oblasti sa snažnim uticajem, tako što će 3 miliona eura biti dostupna domaćinstvima i stambenim udruženjima za ulaganja u mjere energetske efikasnosti, dok će 2 miliona eura biti namijenjena osnaživanju preduzeća koja vode ili kojima upravljaju žene, kroz obezbjeđivanje svježeg kapitala za njihov rast. Osim kredita, ove investicije će biti dodatno podržane grantovima i garancijama finansiranim od strane Evropske unije- navodi se u saopštenju.
Ova inicijativa, ističu iz Erste banke, se oslanja na dugogodišnju podršku koju EBRD pruža Crnoj Gori, i odražava strateški fokus Banke na održivost, inkluziju i jačanje konkurentnosti u regionima u kojima posluje.
&nbsp;Potpisivanje ugovora upriličeno je 14. oktobra 2025. godine u Tivtu, na marginama investicione konferencije „Pametni rast, zelena budućnost: Ubrzavanje investicija u Crnoj Gori“, u organizaciji Evropske komisije i Vlade Crne Gore.:
&nbsp;- Zadovoljstvo nam je što obilježavamo početak saradnje sa Erste bankom u Crnoj Gori. Ovo partnersvo predstavlja značajan korak naprijed, jer udružujemo snage kako bismo podržali mikro, mala i srednja preduzeća kojima upravljaju ili rukovode žene, kao i stambeni sektor u Crnoj Gori, kroz programe ‘Žene u biznisu’ i ‘Green Economy Financing Facility (GEFF)’. Vjerujemo da će ove kreditne linije, dodatno ojačane grantovima i garancijama EU, motivisati mnoge preduzetnice da investiraju u širenje svojih biznisa, a domaćinstva da primijene mjere za uštedu energije, čime će smanjiti troškove i doprinijeti čistijoj i održivijoj budućnosti za zemlju- izjavila je Šarlot Rue, izvršna direktorka EBRD-a za Centralnu i Jugoistočnu Evropu
Aleksa Lukić, predsjednik Upravnog odbora Erste banke kazao je da kao banka koja je prepoznata po istaknutoj ulozi u finansiranju zelenih projekata i obnovljivih izvora energije, sa ponosom šire podršku održivosti i na domaćinstva.&nbsp;
- GEFF kredit je naš način da građanima omogućimo da budu dio promjene i zelene tranzicije – uz podršku i konkretne finansijske benefite. Održivost je naša zajednička odgovornost. Uz ovu kreditnu liniju, zadovoljstvo nam je da se pridružujemo i inicijativi Žene u biznisu, čime Erste banka potvrđuje svoju posvećenost osnaživanju žena u biznisu. Nudeći povoljne finansijske proizvode i edukativne programe za žene preduzetnice, želimo da podstaknemo održiv i inkluzivan ekonomski razvoj- &nbsp;istakao je Lukić.
Ambasador Evropske unije u Crnoj Gori Johan Satler poručio je da je ponosan što Evropska unija podržava žensko preduzetništvo kroz grantove i garancije.&nbsp;
- Izgradnja inkluzivnijeg društva i ekonomije predstavlja suštinski dio procesa pristupanja Crne Gore EU, a ovakve inicijative direktno doprinose tom cilju. Nadam se da će ovaj primjer poslužiti kao inspiracija i drugim domaćim bankama, i ohrabriti više žena da započnu sopstveni biznis. Takođe pozdravljam dugoročnu posvećenost EBRD-a GEFF programu i odluku da se dio sredstava EU i garancija usmjeri ka unapređenju energetske efikasnosti domaćinstava širom Crne Gore-rekao je Satler.
&nbsp;Kredit od 3 miliona eura za energetsku efikasnost obezbijeđen je kroz GEFF program EBRD-a za Zapadni Balkan, koji ima za cilj da podrži unapređenje energetske efikasnosti u stambenom sektoru u cijelom regionu.
&nbsp;- Ovaj kredit uključuje i grantove finansirane od strane EU u iznosu do 20% od visine kredita, koje će korisnici moći da dobiju nakon uspješne realizacije svojih investicija Pored toga, korisnici kredita i Erste banka imaće pristup stručnoj tehničkoj pomoći, koju finansiraju Japan i Evropska unija, a koja će doprinijeti efikasnoj implementaciji projekata- ističu iz Erste banke.&nbsp;
Druga kreditna linija, namijenjena ženama preduzetnicama, dio je programa „Žene u biznisu“, i uključuje garancije za pokriće kreditnog rizika, koje finansira EU kroz Evropski fond za održivi razvoj+ (EFSD+).
EBRD je jedan od vodećih institucionalnih investitora u Crnoj Gori, sa preko 1 milijardu eura uloženih sredstava kroz 101 projekat, podržavajući održivi razvoj, infrastrukturu, rast privatnog sektora i regionalnu integraciju zemlje.
 
GEFF program sufinansiraju Evropska unija, Austrija, Japan i Danska, kao i Austrija i Švajcarska kroz Partnerstvo za klimatsku akciju s velikim uticajem (HIPCA).
HIPCA program podržavaju i: Austrija, Kanada, Finska, Njemačka, Holandija, Južna Koreja, Španija, Švajcarska, TaiwanICDF, Ujedinjeno Kraljevstvo i Sjedinjene Američke Države.
&nbsp;

EBRD i Erste banka: Pet miliona eura za zelenu tranziciju i osnaživanje ženskog preduzetništva u Crnoj Gori

Uz pametan, strateški kapital i dugoročno razmišljanje puno je prednosti u okviru domaćih kompanija i velikih sistema koji zapošljavaju mnogo ljudi i mogu da donosu rast u budućnosti. To je u intervjuu za 24 Sata, naTeleviziji E, rekao zamjenik direktora u timu za hranu i agrobiznis Evropske banke Nemanja Grgić.
Evropska banka za obnovu i razvoj u najnovijem izvještaju za crnogorsku ekonomiju prognozirala je rast od 2,6 odsto, a za narednu godinu od 2,7 odsto.
Region je povezan i sa Evropom i sa cijelim svijetom, kaže Grgić, pa se ekonomski problemi iz tih dijelova preslikavaju i na ekonomije u regionu. 
- Sa geopolitičke strane je dosta nestabilnosti, kao što smo vidjeli već nekoliko godina i nažalost to je uticalo na mnoge ekonomije u svijetu. Poslije nekog rasta koji smo vidjeli nakon pandemije Covida, poslednju godinu smo vidjeli dosta političkih nestabilnosti koje se prenose i u pogledu cijene energenata, stabilnosti, lanaca proizvodnje, inflacija koja je bila ekstremno visoka u jednom trenutku pa se onda malo smirila, ali vidimo da je i dalje prisutna i konstanta i utiče na stabilnost tih tržišta i na to kako kompanije posluju u regionu - rekao je on.
Analiza je pokazala da EBRD ne vidi region kao poželjan za investitore, ali Evropska banka, kako kaže, smatra da je region atraktivan i da ima dobru budućnost.
- Neki mehanizam koji je ranije postojao, gdje veliki prilivi FDI dolaze u region, zato što ovdje ima radne snage i nekih ranijih mehanizama, čini se da od strane investitora više nije model koji je prisutan. Ali, sa naše strane mi vidimo puno prednosti u okviru domaćih kompanija, u okviru domaćih velikih sistema koji zapošljavaju puno ljudi i mogu donose rast u budućnosti, ako postoji pametan kapital, strateški kapital, dugoročno razmišljanje, sa te strane vjerujemo u region u tom smislu - istakao je Grgić.
Smatra da Crna Gora, ali i region bi trebalo da fokusiraju na proizvodnju i preradu hrane, prvenstveno na poljoprivredu jer imaju puno prednosti.
- Vidimo da ljudi koji nijesu iz regiona kad dođu prvo primijete cijene naše hrane. Pored tih velikih sistema koji postoje ima mnogo prednosti u visokokvalitetnim proizvodima koji imaju dodatnu vrijednost i koji mogu da budu atraktivni, mislim na voće i povrće, na neke mesne prerađevine, sireve i još neke stvari koje ne postoje nigdje drugo, koji su visokog kvaliteta, koji mogu da budu jako zanimljivi zato što su manji proizvodni lanci i lakše se upravlja njima - naglasio je Grgić.
Podsjeća da EBRD pored investicija ima veliki opseg različitih instrumenata kojim pomažu kompanije. Tako uz investicije daju podršku i kroz projekte.
- Primjer u Crnoj Gori je njeguški pršut, koji je veoma čuven proizvod i tu smo mi sa Agencijom za hranu Ujedinjenih nacija u Rimu imali projekat gdje smo radili sa lokalnim proizvođačima da uspostave geografsku oznaku, da je ona registrovana nacionalnom nivou, a onda i na evropskom nivou, da taj proizvod koji ima perspektivu može da bude prepoznat što od lokalnih potrošača i globalno - poručio je Grgić.
Kaže da EBRD ima kancelariju u svakoj zemlji u kojoj posluju, uključujući i Crnu Goru i region, pa je mnogo zaposlenika u kontaktu sa lokalnom biznis zajednicom.
- Velika je prednost što smo u konstantnom dijalogu i tu smo za njihove potrebe, razumijemo šta je potrebno sa njihove strane direktno - zaključio je Grgić.
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="https://cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fwww.youtube.com%2Fwatch%3Fv%3DS62QYqD6Dnw&amp;key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>

Grgić: Inflacija i dalje konstanta koja utiče na stabilnost tržišta i poslovanje kompanija u regionu

Vidljivi rezultat reformskih procesa na EU putu pravi su poziv za EBRD da još više ulaže u Crnu Goru - poručio je potpredsjednik Evropske banke za obnovu i razvoj Mateo Patrone na sastanku sa premijerom Milojkom Spajićem.
Centralna tema razgovora bila je, kako su naglasili u Vladi, realizacija velikih projekata.
 - A iz EBRD-a su poručili da su spremni da u velikoj mjeri učestvuju u namjeri Vlade, da osigura bolju saobraćajnu povezanost, razvije energetski i turistički sektor, ali i pruži podršku unapređenju sektora malih i srednjih preduzeća - ističe se u saopštenju Vlade.
Spajić je rekao da će druga dionica auto-puta omogućiti ravnomjerniji razvoj i sjeveroistoku zemlje dati novi život, što vide i iz EBRD-a.
- Kristalno nam je jasno koliko je strateški važno otvoriti sjeveroistok ka ostalom dijelu zemlje i zbog toga vas podržavamo u tim projektima i računajte da ćemo nastaviti to da činimo i za sve ostale saobraćajne projekte - naveo je Patrone.
Spajić je ocijenio da će uz bolju saobraćajnu povezanost ekonomiju pogurati i rekonstrukcija željeznice, valorizacije Luke Bar i proširenje kapaciteta naših aerodroma.
On je predočio Patroneu i šanse za saradnju u oblastima energetike, turizma i agrikulture, koja je velika razvojna šansa za mala i srednja preduzeća, posebno na sjeveru.
U tom kontekstu je zaključeno da je pružanje pomoći malim i srednjim preduzećima sada u fokusu EBRD-a.

Patrone: Vidljivi rezultat reformskih procesa pravi poziv za EBRD da još više ulaže u Crnu Goru

Reforme otvaraju vrata za nove investicije i to Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) prepoznaje, ocijenio je danas premijer Crne Gore Milojko Spajić nakon sastanka sa delegacijom EBRD-a.
- Nastavljamo sa velikim radom na privlačenju investicija koje donose ekonomski rast i otvaraju nova radna mjesta - poručio je Spajić na mreži X.
<div class="embed-block"><div style="max-width: 550px;"><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 100%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?app=1&url=https%3A%2F%2Fx.com%2FMickeySpajic%2Fstatus%2F1900208643225624991%3Fref_src%3Dtwsrc%5Etfw%7Ctwcamp%5Etweetembed%7Ctwterm%5E1900208643225624991%7Ctwgr%5E310168444d8674202e715ed449aad2ab8b713477%7Ctwcon%5Es1_&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen></iframe></div></div></div>

Spajić sa predstavnicima EBRD: Reforme otvaraju vrata za nove investicije

Ministarka saobraćaja Maja Vukićević sa saradnicima, održala je danas sastanak sa delegacijom Evropske banke za obnovu i razvoj koju je predvodio regionalni direktor Donald Mišaksiu. Tema sastanka bili su veliki infrastrukturni projekti, koje Crne Gora planira uz podršku EBRD.
Sastanku su prisustvovali i direktor Monteputa Milan Ljiljanić sa saradnicima, kao i direktorica Željezničke infrastrukture Marina Bošković, što je bila prilika da se detaljno razgovara o dva najvažnija projekta, nastavku gradnje auto-puta Bar-Boljare, i rekonstrukciji željezničke pruge.
Sastanak je uslijedio dan nakon što je Vlada Crne Gore predstavila plan razvoja saobraćajne infrastrukture na događaju u organizaciji delegacije Evropske unije.&nbsp;
- Predstavnici Evropske banke za obnovu i razvoj zahvalili su se Ministarstvu saobraćaja na doprinosu ovom događaju, iskazavši zadovoljstvo načinom na koji su detaljno prezentovani svi projekti koji su trenutno u toku, kao i oni koji će se tek realizovati - saopšteno je iz Ministarstva saobraćaja.

Vukićević sa predstavnicima EBRD o auto-putu i rekonstrukciji željezničke pruge

Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) u cilju podrške razvoja energetskog sektora Crne Gore, odobrila je Crnogorskom elektrodistributivnom sistemu (CEDIS) kredit u iznosu od 35 miliona eura za uspostavljanje novog SCADA/ADMS sistema (Napredni sistem za upravljanje distributivnom mrežom) i nabavke novih multifunkcionalnih brojila, naveli su u saopštenju iz CEDIS-a, ističući da projekat ima za cilj da iskoristi grant iz Investicionog okvira Evropske unije za zapadni Balkan u iznosu od 5 miliona eura.
SCADA sistem će, dodaju, omogućiti praćenje i kontrolu srednjenaponske distributivne mreže u realnom vremenu, dok je ADMS napredna platforma koja optimizuje upravljanje i rad elektrodistributivnog sistema. „Pametna“ brojila omogućiće korisnicima da efikasnije prate i upravljaju potrošnjom električne energije, smanjujući gubitke i poboljšavajući pouzdanost.
- Ovaj projekat će, između ostalog, doprinjeti smanjenju tehničkih gubitaka za 10 odsto u odnosu na postojeći iznos gubitaka u distributivnom sistemu, kao i smanjenju prekida u napajanju električnom energijom za oko šest puta, takođe omogućiće integraciju novih obnovljivih izvora energije u mrežu, te povećati nivo sajber bezbjednosti. Zamjena dosadašnjeg sistema upravljanja distribucijom će konačno rezultirati poboljšanim kvalitetom života stanovništva i optimizacijom poslovanja CEDIS-a. Ovaj kredit će dodatno podržati uvođenje „pametnih“ brojila u skladu sa evropskim i standardima Evropske energetske zajednice - ističu u saopštenju. 
Ugovor o kreditiranju potpisali su Remon Zakaria, šef EBRD-a za Crnu Goru, Vladimir Ivanovic, izvršni direktor Crnogorskog elektrodistributivnog sistema – CEDIS-a i Ivan Bulatovic, izvršni direktor Elektroprivrede Crne Gore.
Remon Zakaria, šef EBRD-a za Crnu Goru rekao je da ovaj projekat označava značajan korak naprijed ka digitalizaciji sistema distribucije električne energije u Crnoj Gori, doprinoseći povećanju njegove pouzdanosti i efikasnosti, kao i otvaranju puta za integraciju obnovljivih izvora energije.
- Građanima Crne Gore biće obezbijeđeno pouzdanije snabdijevanje električnom energijom, dok će benefiti za CEDIS biti značajno smanjenje tehničkih gubitaka i mogućnost za brzo otkrivanje i otklanjanje tehničkih kvarova – naglasio je Zakaria.
Izvršni direktor Crnogorskog elektrodistributivnog sistema – CEDIS, Vladimir Ivanović, kazao je da je ova značajna investicija dokaz naše posvećenosti unapređenju energetske infrastrukture Crne Gore i njenom usklađivanju sa savremenim tehnološkim i ekološkim standardima. 
- SCADA/ADMS sistem će unaprijediti način na koji upravljamo distributivnom mrežom, omogućavajući nam da poboljšamo pouzdanost i efikasnost napajanja električnom energijom, uz smanjenje gubitaka energije i poboljšanje kvaliteta usluga za sve naše korisnike. Pored navedenog, uz „pametna” brojila korisnici će imati brojne prednosti, kao što su detaljno praćenje i optimizacija potrošnje, odnosno štednja električne energije, što doprinosi energetskoj efikasnosti - istakao je Ivanović. 
Dodaju da projekat ne samo da jača operativnu funkciju CEDIS-a već i podržava šire ciljeve energetske tranzicije Crne Gore, omogućavajući integraciju obnovljivih izvora energije i usklađivanje sa standardima zelene tranzicije EU. 
- Veoma cijenimo snažnu i produktivnu saradnju sa EBRD-om, čija je podrška bila ključna u ostvarivanju ove strateške prekretnice. Zajedno postavljamo mjerila za savremena energetska rješenja i stvaramo osnovu za održiviju i otporniju energetsku budućnost - navodi se u saopštenju. 
Osnovna djelatnost CEDIS-a, kako su naveli, je distribucija električne energije, a upravlja distributivnom mrežom do naponskog nivoa 35 kV i u stoprocentnom je vlasništvu Elektroprivrede Crne Gore AD Nikšić. 
- Od 2006. godine, EBRD je finansirala realizaciju 94 projekta u Crnoj Gori, u koje je ukupno uloženo 906 miliona eura. Prioriteti EBRD-a za Crnu Goru su konkurentnost, zelena tranzicija i dalja integracija u regionalna i globalna tržišta - zaključuju u saopštenju.

CEDIS: EBRD odobrio Crnoj Gori kredit od 35 miliona eura za uspostavljanje novog SCADA/ADMS sistema

Angažovanost i entuzijazam svih relevantnih aktera doprinijeće ostvarenju našeg zajedničkog cilja – da finansijska inkluzija postane stvarnost, a ne samo obećanje, saopštila je guvernerka Centralne banke Crne Gore Irena Radović.
Radović se sastala danas sa predstavnicima Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD), koje je predvodio Remon Zakaria, šef kancelarije ove institucije u Crnoj Gori, i Frankfurtske škole za finansije i menadžment, koje je predvodila Marija Risteska, koordinatorka programa.
- Današnjim sastankom je formalno započeta implementacija inicijative Women Entrepreneurs (WE) Finance Code u Crnoj Gori, čiji je cilj jačanje ženskog preduzetništva, kroz unapređenje pristupa finansiranju za crnogorska mikro, mala i srednja preduzeća kojima rukovode žene ili su njihove vlasnice - navodi se u saopštenju CBCG.
Prethodno je, u junu ove godine, u Londonu potpisan Memorandum o saradnji između CBCG i EBRD-a, čime su postavljeni temelji za otpočinjanje ovog projekta.
- Uključivanje Crne Gore, kroz angažman CBCG, u ovu značajnu globalnu inicijativu za snaženje i inkluziju ženskog biznisa predstavlja ključni korak ka unapređenju ekonomske inkluzije i održivog razvoja zemlje - kazao je Zakaria.
On je guvernerki Radović čestitao na prijemu Crne Gore u SEPA sistem, ističući da će i taj korak „dodatno osnažiti crnogorsku privredu i doprinijeti inkluziji i ekonomskom razvoju“.
Radović je istakla zadovoljstvo što je ova inicijativa okupila sve ključne aktere iz javnog i sektora finansijskih usluga u Crnoj Gori, uključujući poslovne banke, mikrokreditne finansijske institucije i Investiciono-razvojni fond.
- Angažovanost i entuzijazam svih relevantnih aktera doprinijeće ostvarenju našeg zajedničkog cilja – da finansijska inkluzija postane stvarnost, a ne samo obećanje. Time direktno doprinosimo ekonomskom osnaživanju žena i korišćenju njihovog potencijala za dinamičniji ekonomski rast - kazala je Radović.
Komentarišući aktuelne podatke o rodnoj ravnoteži u crnogorskom finansijskom sektoru, koji pokazuju da je samo 17,7 odsto kredita mikro, malim i srednjim preduzećima odobreno firmama u vlasništvu žena, sagovornici su se saglasili u ocijeni da ovakvo stanje treba da bude podsticaj za dodatne napore.
U tom pravcu, neophodno je raditi na sagledavanju rizika i otklanjanju prepreka koje otežavaju pristup finansiranju, poručeno je sa sastanka.
Direktorica Sektora za finansijsku stabilnost, istraživanja i statistiku u CBCG Marijana Mitrović Mijatović biće tzv. Champion WE Finance Code-a, odnosno voditeljka aktivnosti na implementaciji ove inicijative u Crnoj Gori.
Radović je posebno naglasila da se u okviru WE Finance Code inicijative u Crnoj Gori realizuje program Women on Boards (WoB) usmjeren je na razvoj kadrova za veću inkluzivnost na pozicijama ekonomskog odlučivanja u skladu sa pravnom tekovinom Evropske unije.
Zakaria je, kako je saopšteno, pohvalio angažman Radović, kao inicijatorke Agende za ekonomsko osnaživanje žena iz 2022. godine i rodonačelnice WoB programa na nacionalnom nivou, koji je sastavni dio priprema za implementaciju novog Zakona o privrednim društvima, čije se usvajanje uskoro očekuje.
- U tekst ovog zakona prenešene su odredbe iz relevantnih EU propisa koje se tiču kvota kojima se velike kompanije u privatnom i javnom sektoru obavezuju na: najmanje 40 odsto mjesta u odborima direktora za predstavnike manje zastupljenog pola, odnosno najmanje 33 odsto svih izvršnih i neizvršnih direktora - dodaju iz CBCG.
Na sastanku je najavljena radionica koja će biti održana sjutra, sa ciljem definisanja konkretnih koraka za implementaciju WE Finance Code inicijative, uz učešće svih relevantnih aktera iz finansijskog i javnog sektora.
Sastanku su prisustvovali i Selma Demirović, saradnica iz podgoričke kancelarije EBDR-a i Kalum Volis, analitičarka za rodnu ravnopravnost i ekonomsku inkluziju iz centrale ove banke u Londonu, kao i predstavnici Frankfurtske škole za finansije i menadžment: Hana Vutke, menadžerka projekta, Gojko Vučinić, bankarski ekspert za mala i srednja preduzeća, Ufuk Cogur, ekspert za podatke i Ana Saveljić, nacionalna koordinatorka.

CBCG i EBRD započele implementaciju inicijative WE Finance Code

Iran je upozorio Donalda Trampa da ne preduzima nikakve akcije protiv vrhovnog vođe zemlje Ajatolaha Alija Hamneija, samo nekoliko dana pošto je američki predsjednik pozvao za okončanje gotovo 40-ogodišnje Hamneijeve vladavine.
- Tramp zna da ako bilo koja ruka agresije bude pružena ka našem lideru ne samo da ćemo isjeći tu ruku već ćemo zapaliti njihov svijet- rekao je general Abolfazi Šekaraši, portparol iranskih oružanih snaga.
Ove izjave uslijedile su pošto je Tramp opisao Hamneija u intervjuu za Politiko u subotu kao "bolesnog čovjeka koji treba da vodi svoju zemlju kako treba i prestane da ubija ljude", i dodao da je "vrijeme da se traži novo vođstvo u Iranu".
Tenzije između SAD i Irana su visoke od kada su iranske vlasti nasilno suzbile demonstracije koje su počele zbog posustale iranske privrede 28. decembra. Tramp je zacrtao dvije crvene linije za Iran - ubijanje mirnih demonstranata i to da Teheran sprovodi masovna pogubljenja poslije demonstracija.
Američki nosač aviona USS Ejbraham Linkoln koji je nedavno bio u Južnom Kineskom moru danas je prošao kroz Malajski moreuz, ključni plovni put koji povezuje Južno kinesko more i Indijski okean, pokazuju podaci koji prate brodove.
Zvaničnik američke ratne mornarice koji nije želio da mu se navede ime rekao je da taj nosač aviona i tri razarača koja ga prate idu ka zapadu.
Iako mornarički i drugi vojni zvaničnici nijesu izričito rekli da grupa brodova ide ka Bliskom istoku, njihovo trenutno usmjerenje i lokacija u Indijskom okeanu znači da su samo nekoliko dana od ulaska u taj region, piše AP.
Ne bi bilo prvi put da grupa vojnih brodova raspoređena u Pacifiku bude premještena na Bliski istok zbog nestablilnosti u tom regionu. Brod Ejbraham Linkoln je preusmjeren ka Bliskom istoku 2024. godine, a prošlog juna je naređeno udarnoj grupi brodova USS Nimic da ide u taj region.
Broj ubijenih na protestima u Iranu dostigao je najmanje 4.484 ljudi, prema Novinskoj agenciji aktivista za ljudska prava čije sjedište je u SAD. Agencija je bila tačna tokom godina demonstracija i nemira u Iranu, i oslanjala se na mrežu aktivista unutar zemlje koja potvrđuje sve prijavljene smrtne slučajeve. AP navodi da nije mogao nezavisno da potvrdi tu cifru.
Iako već danima nije bilo protesta postoji strahovanje da bi broj poginulih mogao znatno da se poveća kako informacije postepeno stižu iz zemlje koja je i dalje pod vladom nametnutom blokadom interneta od 8. januara.
Hamnei je u subotu izjavio da je u protestima poginulo "nekoliko hiljada" ljudi i za to okrivio SAD. To je bila prva naznaka nekog iranskog lidera o razmjeri nastradalih.
Takođe je u protestima uhapšeno 26.127 ljudi prema Agenciji aktivista za ljudska prava, a komentari nekih zvaničnika izazvali su strahovanje da bi neki od privedenih mogli da budu pogubljeni u Iranu.
Šef nacionalne policije general Ahmad Reza Radan rekao je da će oni koji se sami predaju dobiti blaži tretman nego oni koji to ne urade.
- Oni koje su prevarile strane obavještajne službe i koji su postali njihovi vojnici imaju šansu da se predaju. Ako se predaju definitivno će biti smanjenje kazne. Imaju tri dana da se predaju- rekao je Radan i nije objasnio šta će se desiti kad isteknu ta tri dana.

Iran upozorio Trampa da ne preduzima akcije prema Hameneiju

Norveška je upozorila svoje građane da će u slučaju rata s Rusijom vojska moći zaplijeniti privatne kuće i automobile.
Vojni zvaničnici su rekli da je oko 13.500 pisama poslato Norvežanima upozoravajući da bi određena imovina – uključujući nekretnine, vozila, brodove i mašineriju – mogla biti zaplijenjena.
- Zahtjevi su usmjereni na osiguravanje da, u ratnim uslovima, oružane snage imaju pristup resursima potrebnim za odbranu zemlje- saopštila je norveška vojska.
Mjera bi bila važeća godinu dana, a Norvežani su primali slična pisma i prethodnih godina.
- Važnost spremnosti za krizu i rat dramatično je porasla posljednjih godina- rekao je Anders Jernberg, šef organizacije vojne logistike.
Norveška je u najozbiljnijoj političkoj sigurnosnoj situaciji od Drugog svjetskog rata. Naše društvo mora biti spremno za sigurnosne krize i, u najgorem slučaju, za rat. Radimo na značajnom jačanju vojne i civilne spremnosti, dodao je on.

Norveška upozorila građane da će u slučaju rata sa Rusijom zaplijeniti privatnu imovinu

Američka berza negativno je reagovala na najave predsjednika SAD Donalda Trampa da će uvesti dodatne carine evropskim zemljama zbog Grenlanda, a iz istog razloga danas su pale vrijednosti akcija i na evropskim tržištima.
Ubrzo nakon otvaranja berze Dau Džons je pao za 728 poena, ili 1,47 odsto, S&amp;P 500 je pao za 1,4, a Nasdaq Composite za 1,7 odsto, prenio je CNN.
Indeks VIX, poznatiji kao indikator straha, skočio je za 28 odsto, iznad 20, što je nivo koji prvi put od novembra signalizira povećani rizik.
Referentni evropski indeks Stoxx 600, koji prati akcije širom regiona, danas je pao za 1,26 odsto, nakon što je u ponedjeljak imao pad od 1,19 odsto, što mu je bio najgori dan od novembra.
Pored toga, investitori su nastavili takozvanu trgovinu „Prodaj Ameriku“, rasprodajući američki dolar i obveznice. Indeks dolara, koji mjeri snagu dolara u odnosu na šest glavnih svjetskih valuta, pao je za 0,89 odsto, što je ogroman pomak na deviznim tržištima.
Referentni prinos na desetogodišnje američke državne obveznice porastao je na 4,29 odsto i dostigao je najviši nivo od septembra.
U međuvremenu su i vanredni izbori u Japanu potresli tržišta u Aziji, dovodeći do skoka prinosa japanskih obveznica. Nagli porast prinosa u Japanu doprinosi nervozi na tržištu obveznica, a vrši pritisak i na američke državne obveznice.

Pad berze u SAD i Evropi zbog Grenlanda

Poljska vlada odobrila je planove za djelimično ukidanje vanrednih propisa o boravku i socijalnoj pomoći koji su od 2022. vrijedili za Ukrajince izbjegle od rata, pri čemu će se od marta njihova prava postupno prebacivati u redovni pravni okvir za strane državljane, izvijestili su danas poljski dužnosnici.
Portparol vlade Adam Šlapka rekao je da odluka odražava stabilizaciju situacije gotovo četiri godine nakon uvođenja posebnih mjera, neposredno nakon početka ruske totalne invazije na Ukrajinu.
- Nakon gotovo četiri godine situacija je stabilnija. Većina ljudi koji borave u Poljskoj radi, a njihova djeca pohađaju školu. Sada možemo prijeći s privremenih na sustavna rješenja- rekao je Šlapka
Što donose nova pravila?
Prema novim pravilima, Ukrajincima će se odobravati trogodišnje dozvole boravka u skladu s opštim zakonodavstvom o strancima. Pristup javnom zdravstvenom sistemu biće garantovan maloljetnicima, zaposlenima te osobama smještenima u kolektivnom smještaju. Nezaposleni odrasli imaće pravo na zdravstvenu zaštitu pod istim uslovia kao i ostali nezaposleni strani državljani.
- Pravo na korištenje glavnog poljskog dječjeg dodatka ostaće vezano uz sudjelovanje roditelja na tržištu rada- saopštila je vlada.
Kako bi se izbjegli nagli prekidi potpore, uvedene su prijelazne mjere, uključujući dovršetak već odobrenih isplata porodičnih naknada, poravnanje sredstava dodijeljenih lokalnim vlastima te produženje važenja postojećih viza i dozvola boravka do 4. marta sljedeće godine. Mjere u oblasti obrazovanja, poput dodatne nastave poljskog jezika, pripremnih razreda u školama te pojednostavljenih procedura za zapošljavanje nastavnika i međukulturnih asistenata, ostaće na snazi do kraja školske godine 2025./2026.
„Svjesni smo koliko su Ukrajinci važni za naše tržište rada“
Poslodavci su ranije upozoravali da bi ukidanje posebnog zakona moglo negativno uticati na poljsko tržište rada, koje je od 2022. apsorbiralo više od milion radnika iz Ukrajine. Poslovno udruženje Lewiatan ranije je upozorila da bi ograničavanje pojednostavljenih procedura zapošljavanja moglo ozbiljno pogoditi sektore poput građevinarstva i usluga.
Šlapka je rekao da vlada ne očekuje negativne ekonomske posljedice.
- Svi smo svjesni koliko su ljudi koji su došli iz Ukrajine važni za naše tržište rada. Ova rješenja to uzimaju u obzir i ne očekujemo nikakve turbulencije- rekao je.
Poljska trenutno prima najveći broj ukrajinskih izbjeglica u Evropskoj uniji. Ova odluka označava prijelaz s kriznog upravljanja na dugoročnu integraciju, ali i odgovor na sve veći politički pritisak za normalizaciju socijalne potrošnje i sistema pomoći.

Tag: ebrd