Šest ključnih izazova koji čekaju Fon der Lajen do kraja mandata

Ključni izazovi s kojima će se predsjednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen suočiti do kraja svog mandata biće oživljavanje evropske industrije, odbrana pravila Evropske unije, klimatska kriza, jačanje bezbjednosti i podrška Ukrajini, proširenje Unije, kao i pitanje obezbjeđivanja novca za sve te ciljeve.

Fon der Lajen ima još tri godine do završetka svog drugog petogodišnjeg mandata na čelu Evropske komisije da učvrsti svoje nasljeđe, što neće biti nimalo lako, piše briselski portal Politiko.

Kada je riječ o proširenju Unije i približavanju Ukrajine, Moldavije i zemalja Zapadnog Balkana članstvu, Politiko navodi da će predsjednica Evropske komisije morati da pokaže da je pristupanje kredibilan proces, prije nego što kandidati izgube strpljenje i potraže savezništva na drugoj strani. Posljednja zemlja koja je pristupila EU bila je Hrvatska, 2013. godine.

Dosadašnji mandat Fon der Lajen obilježilo je upravljanje krizama – od pandemije kovida-19 i rata u Ukrajini, preko rasta cijena energije, do rata u Gazi.

U narednim godinama izazovi će se, kako piše portal, vjerovatno dodatno nagomilavati, uključujući konkurenciju iz SAD-a i Kine, kao i predstojeće izbore u Francuskoj, Španiji, Italiji i Poljskoj, koji bi mogli da preoblikuju EU.

Fon der Lajen će u svom govoru o stanju Unije, 16. septembra, predstaviti plan za preostale godine mandata, nakon čega će morati da ga sprovede u djelo.

Politiko navodi šest „potencijalnih glavobolja“ koje će vjerovatno obilježiti preostali dio mandata Fon der Lajen na čelu Evropske komisije.

Ulaganje ili će EU zaostati za Kinom i SAD-om

Prvi izazov je zaustavljanje evropskog ekonomskog pada.

Bivši predsjednik Evropske centralne banke Mario Dragi u svom izvještaju o evropskoj konkurentnosti, koji je izradio na zahtjev Fon der Lajen, naveo je da Evropa mora da ulaže dodatnih 800 milijardi eura godišnje kako bi povećala produktivnost i privredni rast ili će zaostajati za SAD-om i Kinom.

Fon der Lajen je obećala da će Dragijevo upozorenje pretvoriti u industrijsku strategiju, ali su prepreke velike. Evropske kompanije suočavaju se s visokim cijenama energije, fragmentiranim tržištem kapitala, složenom regulativom i sve snažnijom konkurencijom iz inostranstva.

Portal ukazuje i na visoku cijenu zavisnosti evropskih kompanija od kineskog tržišta i lanaca snabdijevanja, kao i na pritisak kineskih proizvođača električnih vozila, baterija, solarnih panela i čelika na evropske konkurente.

Status kvo u odnosima EU i Kine više ne može da opstane, a glavna dilema predsjednice Evropske komisije jeste kako održati kinesko tržište otvorenim, a istovremeno spriječiti da prekomjerni kapaciteti uruše industriju EU.

- To je delikatna ravnoteža. Previše konfrontacije moglo bi da pokrene štetan trgovinski rat, a premalo bi moglo da ostavi Evropu bez održive industrijske baze - navodi Politiko.

Drugi izazov za Fon der Lajen jeste odbrana pravila EU od predsjednika SAD-a Donalda Trampa.

- Može li Fon der Lajen da obuzda velike tehnološke kompanije, a da svaka evropska odluka o konkurenciji, podacima, digitalnom suverenitetu ili zaštiti djece na internetu ne postane transatlantska konfrontacija? - piše Politiko.

Dodaje se da su Zakon o digitalnim tržištima i Zakon o digitalnim uslugama u fazi sprovođenja, dok su kazne EU kompanijama Eplu, Meti i Guglu već izazvale nezadovoljstvo u Vašingtonu.

Trampa bi dodatno mogao da isprovocira plan predsjednice Evropske komisije da ograniči korišćenje društvenih mreža djeci mlađoj od 13 godina.

Sprovođenje Zelenog dogovora

Još jedan izazov biće sprovođenje Zelenog dogovora, koji je bio ključni projekat njenog prvog mandata. Međutim, zbog jačanja desničarskih snaga širom EU i sve većeg nezadovoljstva jer zeleni propisi dodatno opterećuju evropsku industriju, Fon der Lajen je sada primorana da mijenja politike koje je prethodno sprovela.

Dok se Evropa suočava s ekstremnim toplotnim talasima, požarima i sve izraženijom klimatskom krizom, poljoprivrednici protestuju, a industrija i vlade traže pojednostavljenje propisa.

- Ako Fon der Lajen previše oslabi Zeleni dogovor, rizikuje da izgubi kredibilitet kod građana i koalicionih partnera. Ako bude insistirala na ambicioznim pravilima, mogla bi da izazove snažnije političke reakcije - navodi portal.

Četvrti izazov je odbrana Evrope i podrška Ukrajini, izgradnja nezavisne evropske odbrambene industrije, obezbjeđivanje finansijske i vojne pomoći Ukrajini, kao i vjerodostojnih dugoročnih bezbjednosnih garancija.

Iako EU povećava izdvajanja za odbranu, podržava zajedničke nabavke i proširenje industrijskih kapaciteta, članice i dalje nijesu saglasne o tome koliko i na koji način treba trošiti.

Pitanje proširenja EU

Kada je riječ o proširenju EU, Politiko navodi da politička podrška procesu nije isto što i spremnost za prijem novih članica.

Zemlje kandidati i dalje moraju da sprovedu teške reforme u oblastima vladavine prava, borbe protiv korupcije i nezavisnosti pravosuđa, dok države članice EU brinu o troškovima proširenja, budućim potrebama za finansiranjem i funkcionisanju institucija s više od 30 članica.

- Fon der Lajen mora da pokaže da je pristupanje i dalje vjerodostojan proces, a ne obećanje koje se stalno odlaže, prije nego što zemlje koje čekaju na članstvo u EU izgube strpljenje i potraže savezništva na drugoj strani - piše briselski portal.

Na kraju, koje će od ovih „glavobolja“ Fon der Lajen zaista moći da „liječi“ zavisiće od narednog dugoročnog budžeta EU.

Komisija je predložila gotovo dvije hiljade milijardi eura za period od 2028. do 2034. godine, ali pojedine članice, uključujući Njemačku, Švedsku, Dansku i Holandiju, smatraju da je predloženi budžet previsok.

Te zemlje takođe smatraju da sredstva treba preusmjeriti na odbranu, inovacije i industriju, dok druga grupa zemalja, među kojima su Italija, Grčka, Poljska i Španija, želi više novca za poljoprivredu i koheziju.

Novi budžet EU mora da stupi na snagu 1. januara 2028. godine, ali dogovor mora biti postignut znatno ranije, posebno imajući u vidu da se naredne godine održavaju izbori u nekim od najvećih članica EU – Francuskoj, Italiji, Španiji i Poljskoj.

- Što smo bliži 2027. godini, domaće politike će sve više dominirati razgovorima i biće teže da se obezbijede jednoglasnost u Savjetu i saglasnost Evropskog parlamenta - navodi Politiko.