Politiko: Crna Gora i Albanija traže podršku NATO za borbu protiv ruskih dezinformacija

Ministri odbrane Crne Gore i Albanije žele da NATO pošalje stručnjake koji bi im pomogli u borbi protiv sve prisutnijih ruskih dezinformacija, s obzirom na to da Moskva pojačava hibridne napade širom Evrope.

U odvojenim intervjuima, ministar odbrane Crne Gore Dragan Krapović i njegov albanski kolega Ermal Nufi kazali su da Alijansa treba da im pruži veću podršku u suočavanju sa kampanjama na društvenim mrežama, za koje tvrde da imaju za cilj destabilizaciju zemalja Balkana.

- Rusija kontinuirano sprovodi... informativne kampanje usmjerene na ranjivosti crnogorskog i drugih društava na Zapadnom Balkanu - rekao je Krapović, prenio je briselski portal Politiko.

Poziv dolazi u ključnom trenutku za Podgoricu, koja radi na pridruživanju Evropskoj uniji do 2028. godine, dok Tirana nastoji da postane članica do kraja decenije. Takođe, Crna Gora bi trebalo da održi parlamentarne izbore na ljeto naredne godine, a Albanija lokalne izbore u maju.

Ministri obje zemlje jasno su stavili do znanja da im je potrebna pomoć u rješavanju problema uticaja na internetu.

Saveznice NATO-a su se 2018. godine prvi put saglasile da formiraju timove za odgovor na tu vrstu prijetnji. Bivši pomoćnik generalnog sekretara NATO-a za nove bezbjednosne izazove Antonio Misiroli rekao je da tim obično čini desetak stručnjaka koje obezbjeđuju vlade država članica, a koji pomažu u koordinaciji odgovora, praćenju prijetnji i istovremeno šalju signal političke podrške.

- Očigledno je da naši kapaciteti, u smislu modernizacije opreme, ljudskih resursa, administrativnih kapaciteta i strateške komunikacije, nijesu dovoljno razvijeni“, rekao je crnogorski ministar - prenio je Politiko.

Nufi je kazao da NATO treba da bude „aktivniji u identifikovanju načina za suzbijanje zlonamjernih aktera na internetu, uspostavljanju protokola unutar zemalja NATO-a i formiranju timova za pomoć državi kojoj je ona potrebna“.

U Albaniji je, inače, premijer Edi Rama optužio Rusiju i Iran za podsticanje aktuelnih protesta protiv korupcije, koji su počeli u maju.

Albanski ministar rekao je da je tokom posljednjih godinu dana primjetan porast kampanja na društvenim mrežama koje „podstiču mržnju i bijes“. Dodao je da postoje „organizacije indirektno povezane sa Rusijom. Vidjeli smo njihove interakcije na internetu“.

Međutim, suosnivačica nezavisnog instituta SCiDEV iz Tirane Bljerjana Bino kazala je da je Albanija dokumentovala medijske kampanje na društvenim mrežama povezane sa Rusijom o drugim pitanjima, ali da nema dokaza koji bi potkrijepili Ramine tvrdnje.

- Pokušaj vlade vidimo kao način da se delegitimišu legitimne pritužbe građana - rekla je Bino za Politiko.

Rusija i Iran su, inače, demantovali bilo kakvu umiješanost u protestni pokret.

Prema njenim riječima, ruske dezinformacije poprimile su oblik kampanja na društvenim mrežama usmjerenih na pristupanje EU i NATO-u, kao i na podsticanje kulturnih sukoba, uključujući pitanja koja se odnose na LGBTQ zajednicu. Bino je dodala da su lokalni mediji dodatno širili neke od tih narativa.

U Crnoj Gori Moskva sprovodi informativne kampanje kako bi obezbijedila podršku prosrpskim i rusofilskim opozicionim partijama, koristeći i mreže povezane sa Srpskom pravoslavnom crkvom, rekao je za Politiko Ljubomir Filipović sa Državnog univerziteta Arizone.

Krapović je kazao da će tih izazova biti još više naredne godine, kada će biti održani izbori. Takođe se založio za češće posjete visokih zvaničnika NATO-a Crnoj Gori, jer bi to predstavljalo signal značaja zemlje za vojni savez.

- NATO i EU moraju da ostanu veoma prisutni... praktično i politički - istakao je crnogorski ministar odbrane.

Podrška javnosti NATO-u značajno se razlikuje u dvije zemlje. Nedavno istraživanje Alijanse, u koje je Politiko imao uvid, pokazalo je da 95 odsto građana Albanije podržava ostanak zemlje u NATO-u, dok je u Crnoj Gori taj procenat 52 odsto, što je najniži nivo podrške među državama članicama Alijanse.

NATO je prethodno slao timove za odgovor na hibridne prijetnje 2019. godine u Crnu Goru i 2021. godine u Litvaniju. Takođe, tim je upućen u Albaniju 2022. godine, nakon iranskog sajber napada.

Nekoliko diplomata NATO-a, koji su za Politiko govorili pod uslovom anonimnosti, kazalo je da slanje takvog tima obično zahtijeva konsenzus država članica i da bi saveznice bile spremne da razmotre tu mogućnost. Istovremeno su upozorili da Albanija ne bi trebalo da koristi tu podršku za unutrašnjopolitičke potrebe.

Zvaničnik NATO-a rekao je da vojni savez „može da pruži dodatnu podršku, ukoliko ona bude zatražena“.

- Saveznice su pojačale pripreme za suprotstavljanje destabilizujućim aktivnostima, njihovo odvraćanje i odbranu od njih, uključujući unapređenje sajber odbrane“, dodao je zvaničnik.