EU želi da oporezuje onlajn klađenje, Malta prijeti blokadom

Brisel se priprema za neuobičajen sukob u kojem su suprotstavljeni najmanja članica Evropske unije i legenda britanskog fudbala. U središtu spora nalazi se plan Evropske unije o oporezivanju onlajn klađenja, kojem se Malta oštro protivi, dok kampanju za uvođenje poreza predvodi Peter Šilton, nekadašnji golman reprezentacije Engleske, koji je postao aktivista u borbi protiv kockanja. Cilj inicijative je da se obezbijede dodatna sredstva za naredni budžet Evropske unije, vrijedan dva biliona eura, piše Politico.

Duboke podjele oko budžeta

Prijedlog oporezivanja onlajn klađenja podijelio je svih 27 država članica Evropske unije. Na jednoj strani su zemlje južne Evrope koje podržavaju industriju klađenja, a na drugoj zapadnoevropske države, predvođene Francuskom. Rasprave su već počele, iako Evropska komisija još nije predstavila zvaničan prijedlog poreza, koji će na kraju morati jednoglasno da odobre sve države članice.

To je samo jedno od brojnih spornih pitanja u pregovorima o novom budžetu Evropske unije. Irska, koja trenutno predsjedava Savjetom Evropske unije, planira da obnovi pregovore kako bi dogovor bio postignut do kraja godine. Zadatak nije jednostavan, jer Dublin mora uskladiti suprotstavljene prioritete – od poljoprivrednih subvencija do međunarodne razvojne pomoći – u jedinstven budžet prihvatljiv svim članicama.

Nacionalne vlade moraće jednoglasno da odobre nove poreze na nivou Evropske unije, poznate kao vlastita sredstva. Tim novcem trebalo bi da budu pokriveni rastući troškovi odbrane i otplata dugova nastalih nakon pandemije, bez značajnog povećanja nacionalnih doprinosa budžetu Unije.

Šiltonova lična borba

Peter Šilton, nekadašnji golman Engleske, poznat po golu koji mu je postigao Dijego Maradona na Svjetskom prvenstvu 1986. godine, posvetio je život borbi protiv zavisnosti od kockanja, s kojom se i sam godinama suočavao. Iako je bio zagovornik Bregzita, postao je zaštitno lice inicijative Evropskog parlamenta za oporezivanje onlajn klađenja.

Argumente Malte i lobista iz industrije igara na sreću odbacuje, nazivajući ih praznim pričama. Zalaže se za veće poreze jer smatra da će oni smanjiti prihode kladionica od oglašavanja, kojim privlače nove igrače.

- U suštini, njima je jedino stalo do tuđeg novca. Stvar je veoma jednostavna - rekao je Šilton za Politico tokom posjete Briselu u junu.

Zagovornici poreza ističu da bi se na taj način tokom narednog budžetskog perioda prikupilo više od 13 milijardi eura. Za mnoge je još važnije rješavanje javnozdravstvenog problema, budući da se procjenjuje da je oko 80 miliona odraslih širom svijeta iskusilo zavisnost od kockanja.

- Na kockanje gledamo kao na bolest. To je nešto što postoji u čovjeku i što može biti aktivirano - poručio je Šilton.

Strategija Malte

Malta je snažno investirala u industriju igara na sreću, koja obuhvata lutrije, klađenje i kazina, a taj sektor danas čini oko 12 odsto njenog bruto domaćeg proizvoda. Brojne kompanije preselile su poslovanje na Maltu zbog fleksibilnog sistema licenciranja, povoljnog poreskog režima i prijatne klime.

Jedan diplomata Evropske unije, koji je želio da ostane anoniman, izjavio je da Malta „zavisi od industrije onlajn kockanja jednako koliko Njemačka zavisi od automobilske industrije“.

Iako kompanije za igre na sreću u većini evropskih država moraju da posjeduju lokalne licence za poslovanje, malteška licenca od ključnog je značaja za pristup bankarskim uslugama i poslovanje na tržištu Evropske unije.

Vlasti u Valeti tvrde da bi veći porezi uništili njihovu industriju, ojačali ilegalne operatere i natjerali kompanije da napuste Evropsku uniju.

- Malta neće prihvatiti bilo kakve poreze na nivou Evropske unije koji bi služili finansiranju potrošnje Unije - izjavio je premijer Robert Abela u malteškom parlamentu tokom juna.

S obzirom na značaj koji ova industrija ima za maltensku ekonomiju, nije iznenađenje što je pronašla saveznike među malteškim političarima u Briselu. Predsjednica Evropskog parlamenta Roberta Mecola prošle godine otvorila je međunarodnu konferenciju o kockanju u Rimu.

- Više sam nego ponosna što je sve počelo na mom rodnom ostrvu, Malti - rekla je Mecola, aludirajući na kompaniju SiGMA, organizatora događaja posvećenih industriji onlajn kockanja, koju je osnovao njen prijatelj sa studija.

Argumenti industrije i njenih kritičara

Predstavnici industrije igara na sreću tvrde da se protive većim porezima jer bi oni podstakli rast ilegalnog tržišta, koje nije obuhvaćeno pravilima Evropske unije.

- Veći porezi doveli bi do lošijih kvota za korisnike, a to je važno jer je pristup ilegalnim tržištima u Evropi udaljen samo jedan klik - rekao je generalni sekretar Evropskog udruženja za igre na sreću i klađenje (EGBA) Marten Hajer.

S druge strane, ekonomista Nikola Mateuči, koji se godinama bavi istraživanjem ovog sektora, smatra da efekat nije tako neposredan.

- Postoji granica nakon koje više cijene utiču na pad potražnje, ali to se ne događa tako brzo kao što industrija tvrdi - kaže Mateuči.

Prema njegovim riječima, većinu igrača neće odvratiti nešto viši porezi i nepovoljnije kvote, jer se ne ponašaju kao potpuno racionalni potrošači.

Organizacije koje se bore protiv kockanja ističu da bi veći porezi smanjili izdvajanja sektora za oglašavanje, čime bi se umanjio broj novih ljudi koje reklame podstiču da počnu s klađenjem.

- Veći porezi značiće manje reklamiranja kockanja, što je, prema mišljenju mnogih, u javnom interesu - rekao je osnivač organizacije Campaign for Fairer Gambling Derek Veb.

Mediteranski blok uz Maltu

Malta je udružila snage s drugim mediteranskim državama – Italijom, Portugalom i Španijom – kako bi osporila predloženi porez, potvrđuju četiri diplomate upoznata s pregovorima.

Prema procjenama Evropske komisije, porez od tri odsto na neto promet sektora onlajn kockanja donosio bi oko 1,9 milijardi eura godišnje.

Očekuje se da će Španija, zbog veličine svog tržišta, biti među najvećim finansijskim gubitnicima ukoliko porez bude uveden, sa procijenjenim godišnjim troškom od 414 miliona eura.

Za Maltu se procjenjuje da bi godišnje izdvajala oko 165 miliona eura, što predstavlja nesrazmjerno veliki iznos za tako malu državu.

Portugal takođe pokazuje rezervu prema prijedlogu. Jedan portugalski zvaničnik navodi da postoji bojazan kako bi veći porezi umanjili prihode državnih kladionica i lutrija. Taj novac trenutno se usmjerava u programe zdravstvene zaštite i podrške mladima preko fondacije Santa Casa da Misericórdia de Lisboa.

Uzdržan stav Italije iznenadio je organizacije koje se bore protiv kockanja, imajući u vidu relativno mali udio onlajn klađenja na tom tržištu. Očekuje se da bi Rim snosio svega sedam odsto ukupnog novog nameta.

Ipak, stranka Braća Italije premijerke Đorđe Meloni i ranije je pokazivala naklonost prema industriji igara na sreću. Njeni poslanici prošle godine usvojili su rezoluciju kojom se podstiče ukidanje zabrane oglašavanja kompanija za igre na sreću u profesionalnim fudbalskim klubovima.