Direktorka MMF: U Rimu se otvara centar za pomoć Zapadnom Balkanu i Moldaviji oko pristupanja EU

Direktorka Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) Kristalina Georgijeva izjavila je danas u Briselu da je proširenje Evropske unije (EU) ponovo na dnevnom redu, od čega će koristi imati i MMF, kao i aktuelne i buduće članice Unije i dodala da se uskoro u Rimu otvara centar za zemlje Zapadnog Balkana i Moldaviju - Centar za tehničku pomoć Jugoistočne Evrope (SEETAC).

- Oduševljeni smo što je proširenje ponovo na dnevnom redu EU, a brojne zemlje žele da se pridruže u narednim godinama. Ovo je izuzetno pozitivno. U MMF-u smo videli ogromne koristi od proširenja, kako za nove tako i za postojeće članice EU. Možemo reći da proširenje aktivira motor konvergencije (usklađivanja), što je, po mom mišljenju, najvažniji izum 20. vijeka - rekla je Georgijeva u Centru za evropske političke studije (CEPS) u Briselu.

Ona je u tom centru predstavila novi izvještaj posvećen pristupu EU i Zapadnom Balkanu u kojem se navodi da članstvo u EU nudi jedinstvenu priliku za ubrzanje rasta i podizanje životnog standarda zemljama kandidatima.

- Danas pokrećemo novi dokument koji se posebno fokusira na Zapadni Balkan i Moldaviju, zemlje u procesu pridruživanja koje dijele određene ekonomske karakteristike. Istovremeno, prepoznajemo važnost kontinuiranog angažovanja sa drugim zemljama koje žele da se pridruže, uključujući Ukrajinu - rekla je Georgijeva.

Ona je dodala da MMF pomaže svim ovim zemljama, kroz savjete o politikama i razvoj kapaciteta.

Prema njenim riječima, za nekoliko nedjelja, uz podršku razvojnih partnera (Italije, Evropske komisije, Grčke i Luksemburga) i zemalja korisnika, MMF pokreće novi centar za razvoj kapaciteta u Rimu za zemlje Zapadnog Balkana i Moldaviju – Centar za tehničku pomoć Jugoistočne Evrope (SEETAC).

SEETAC će se pridružiti drugom centru MMF-a u Beču koji pruža obuku zemljama poput Ukrajine. Zajedno, ovi centri MMF-a dopunjuju rad Fonda za razvoj kapaciteta Ukrajine, kao i program Fonda za Ukrajinu MMF-a.

- Za mene je proširenje više od političkog pitanja. To je lično. Odrastajući u Bugarskoj, znam kakvu priliku donosi evropska integracija. Jer je pridruživanje EU učinilo život opipljivo boljim za ljude moje zemlje - rekla je Georgijeva.

Najveći talas proširenja do sada dogodio se 2004. godine, a zatim je uslijedilo proširenje 2007. godine. Svjetski rast je 2004. godine dostigao 5,3 procenta. Trgovina je cvjetala, a globalni lanci snabdijevanja su postajali sve integrisaniji, na veliku korist evropskih firmi.

- Sada je projektovano da će globalni rast ove godine biti oko tri procenta. Trgovinska ograničenja i geopolitičke tenzije su visoke i rastu, a Evropa se suočava sa značajnim demografskim i fiskalnim pritiscima. Ako proširenje EU bude dobro sprovedeno, ono može da pružiti preko potreban podsticaj rastu u Evropi – i za zemlje kandidate i za postojeće članice - rekla je ona.

Georgijeva je ocijenila da svijet postaje sve teže mjesto, a proširenje i produbljivanje jedinstvenog tržišta EU učiniće Evropu jačom i otpornijom.

Prema njenim riječima, da bi proširenje podiglo životni standard, ono zaista mora biti dobro urađeno – zemlje kandidati moraju da sprovedu smjele domaće reforme, a EU mora da pruži razumnu podršku.

- Zemlje kandidati imaju dobit pristupanjem u EU, jer odgovor uglavnom leži u većoj produktivnosti. Produktivnost čini otprilike dvije trećine ukupnog povećanja prihoda od pristupanja - rekla je ona.

Ali produktivnost ne dolazi magično sa članstvom u EU. 

- Mora se zaslužiti. Ona nastaje kada lokalni i strani investitori i preduzeća vide nove mogućnosti u zemljama u procesu pristupanja. Ona nastaje kada firme inoviraju, investiraju i takmiče se - dodala je direktorka MMF.

Georgijeva je naglasila da zemlje kandidati treba efikasno da primijene pravnu tekovinu EU i izbjegavaju praznine i nepotrebno prilagođavanje ili prekoračenje jer to umanjuje koristi od integracije.

- Ali i EU ima mnogo posla. Dobici od pristupanja biće veći – za sve – ako jedinstveno tržište postane dublje i besprekornije. Proširenje i produbljivanje jedinstvenog tržišta treba posmatrati kao dopune – veća Evropa može biti jača Evropa – ali mnogo više ako je integrisanija Evropa - dodala je Georgijeva.