Demokrate tonu: Sa više od 11 na 5,3 odsto, prijeti li im izborni debakl?
Demokratska Crna Gora (DCG) ima podršku 5,3 odsto opredijeljenih birača, pokazuju rezultati istraživanja „Politički barometar Crne Gore“, koje je u oktobru sprovela Spektrum Analitika. U odnosu na aprilsko istraživanje, kada su imale podršku od 6,4 odsto, Demokrate bilježe ozbiljan pad rejtinga.
Ne pomažu im ni bezbjednosni sektor, ni državni resursi, ni društvene mreže, ni angažovanje na terenu, niti svakodnevna video-obraćanja Borisa Bogdanovića na TikToku. Podrška se topi, a parlamentarni izbori su već sljedeće godine. Sve se glasnije nameće pitanje dokle Demokrate mogu pasti do izbora i prijeti li im opasnost da ostanu ispod izbornog cenzusa.
Partija Alekse Bečića nalazi se u ozbiljnom političkom izazovu. Na lokalnom nivou sve je više nezadovoljnih funkcionera, koji napuštaju stranku zbog nezadovoljstva njenim radom i pravcem političkog djelovanja. Rezultati istraživanja, međutim, pokazuju da nezadovoljstvo nije ograničeno samo na stranačke strukture – podrška građana takođe slabi.
Uprkos značajnom broju ministarskih pozicija koje pokriva u vlasti, Demokratska Crna Gora ne uspijeva ni da sačuva raniji rejting. Za svega nekoliko godina, podrška im je pala sa više od 11 odsto na približno pet odsto, što otvara pitanje koliko je njihov dosadašnji politički model održiv i gdje se nalazi donja granica njihovog biračkog potencijala.
ODLAZAK FUNKCIONERA
Probleme unutar stranke dodatno ilustruju odlasci partijskih funkcionera. Članovi Opštinskog odbora Demokratske Crne Gore u Kotoru Vuk Bojat, Radosav Tujković, Ognjen Vukasović, Špiro Vulović, Mirko Božović i Darko Vorotović napustili su partiju i podnijeli ostavke na sve stranačke funkcije, uključujući i članstvo u kotorskom odboru.
Iz članstva Demokratske Crne Gore istupio je i Milan Vukadinović, nekadašnji predsjednik Odbora direktora podgoričke Čistoće i bivši vršilac dužnosti direktora Direktorata za ekologiju u Ministarstvu ekologije, održivog razvoja i razvoja sjevera, kao i odbornica u Skupštini Prijestonice Cetinje Ivanka Otašević koja je najavila da će u budućnosti djelovati kao nezavisna odbornica.
Ovi odlasci dodatno otvaraju pitanje unutrašnje stabilnosti partije koja je dio vlasti na državnom nivou, ali se suočava sa slabljenjem podrške i nezadovoljstvom dijela svojih funkcionera.
PRIJETI LI DEMOKRATAMA IZBORNI CENZUS?
Podrška od 5,3 odsto ostavlja Demokrate iznad uobičajenog izbornog praga od tri odsto, ali pad u odnosu na april i ranije rezultate upozorava na mogućnost daljeg slabljenja. Ukoliko se takav trend nastavi, partija bi se na narednim izborima mogla suočiti sa ozbiljnim izazovom očuvanja parlamentarnog statusa.
Gdje je, dakle, donja granica za Demokrate? I može li se pad rejtinga nastaviti do tačke na kojoj će izborni cenzus postati njihova najveća politička briga?
Jedno je sigurno, ako se tempo pada nastavi, ova partija neće biti više relevantan igrač na političkoj sceni nakon narednih izbora.