Islandski parlament izglasao referendum o pristupanju Evropskoj uniji

Islandski parlament je glasao za održavanje referenduma 29. avgusta o početku pregovora o pristupanju EU, podržavajući vladin dvofazni plan koji bi mogao dovesti do članstva u bloku od 27 zemalja kasnije ove decenije.

Rejkjavik je napustio pregovore 2013. godine nakon četiri godine razgovora kada je evroskeptična vlada preuzela vlast, ali rastući troškovi života i rat u Ukrajini su od tada oživjeli interesovanje za pridruživanje bloku, pokazuju ankete javnog mnjenja.

Ako birači podrže nastavak pregovora, konačni uslovi članstva zahtijevali bi odobrenje na drugom referendumu, dok bi glas „ne“ okončao pokušaje ponovnog pokretanja pregovora, saopštila je vlada.

Mnogi birači nisu sigurni da li da podrže članstvo u EU, pa bi mogli pronaći utjehu u dvofaznom procesu, rekao je Olafur Tordur Hardarson, profesor političkih nauka na Univerzitetu Islanda.

- Veliki dio onih koji su neodlučni želi referendum kako bi se tačno vidjelo kakvi bi bili uslovi potencijalnog sporazuma - rekao je on.

Članstvo za zemlju od oko 400.000 stanovnika proširilo bi domet EU daleko u Sjeverni Atlantik, u vrijeme kada američki predsjednik Donald Tramp nastoji da kontroliše Grenland.

- Iako je to veoma mala zemlja, stavljanje Islanda na mapu Evropske unije imalo bi neku vrstu simboličke prednosti - rekao je Hardarson.

U islandskom nacionalnom parlamentu od 63 člana, 34 poslanika je glasalo za referendum, dok ga je 8 odbilo. Bilo je 14 uzdržanih i sedam odsutnih.

Ministarka spoljnih poslova Torgerdur Katrin Gunarsdotir rekla je Rojtersu u martu da je optimistična da bi Island mogao da se pridruži EU već 2028. godine i da očekuje da će ribarstvo i poljoprivreda biti najteže tačke u pregovorima.