Đe ste?

24.03.

11:30h

Ne znam ko je Čedo Popović, čuo sam za njega, čini mi se, kada su 2002. godine radnici TUP "Južni Jadran" došli u državno tužilaštvo kod tadašnjeg vrhovnog B.Vukčevića i tražili da ja ispitam privatizaciju te firme. Bili su decidni. Ili ja ili da se ne radi ništa. Iskreno, nijesam znao zbog čega je njihov stav takav.

I ja krenem. I krene Moldavka. I sve stane.

Onda ja izađem iz pritvora na zadovoljstvo Ane Vuković i ostalih montenegrinsko - srpskih moldavaca i radnici tog preduzeća pošalju meni telegram - čestitaju slobodu i nadaju se mom povratku i radu na predmetu.

Moja drugarica Vesna Medenica imala je tada druge planove sa mnom. Bio sam nedostojan da se vratim. Tako je rečeno.

Prevario sam ženu i to priznao pred budućom vedetom CG sudstva - Anom.

I to, ni manje ni više, u "Oskaru". Koji je bio javna kuća.

Tadašnji muškardini iz DPS-a bili su najpoznatiji - ne po korupciji i uzimanju "kobasica" na sve strane, već po drugom.

Niko od njih nikada nije ženu prevario. To je na ovim prostorima najveći zločin.

To niko nije uradio, osim mene.

I kao takav, u prevodu nikakav, ometlan sam odlukom Vlade Crne Gore kada i počinje zlatna era crnogorskog tužilaštva i kada su godinama riječ vodili oni koji su po bureke odili.

Polako, znam da se pitate kakve veze ima gospodin Popović sa ovim.

Strpite se još malo i završavam.

Ovako...

Zamislite samo da je ovog trenutka Ranko Ubović na 10 minuta Čedo Popović.

I zamislite Demokrate i Borisa B.

Zdenku nemojte, ona samo ne da da se u Boki zarobljeno more vrati u prvobitno stanje jer su radovi pri kraju.

Što znaju pontovi, mandraći, širuni i sardele što su bubulji i šut za budući beton.

Zamislite ekipu te partije iz parlamenta... soliter Bemaxa, vatrometi, plažna mafija (novi izraz), hapšenja, vidiii naaarood, mjaukanja, zamračenja sunca, vitamina D, pesnice po nosu, neće majci dok smo mi tu.

Ma, ne mogu da budem toliko maštovit što bi sve Bole i još jedan Bole iz parlamenta od sinoć saopštavali.

Nidje glasa.

Muk.

Nestaše.

Što bi?

Faktor Katić?

Guknite, jer ne patišete.

Ništa, a?

Nećete se javljati?

P.S: "Pošto smo uobražavali da smo uspešni, verovali smo da smo i razumni, pošto smo verovali da smo razumni, morali smo da verujemo da smo uspešni.

Kad nas je život otreznio i dokazao da nismo bili uspešni, otkrili smo jednovremeno, da ni razumni nismo bili, da nam je sve vreme nedostajao upravo zdrav razum".

Pekić, "Pisma iz tuđine".