Za razvoj ženskog preduzetništva nijesu dovoljne subvencije: Potrebni jednostavniji uslovi, mentorstvo i podrška za evropske fondove

Finansijska podrška sama po sebi nije dovoljna za razvoj ženskog preduzetništva, a održivi i konkurentni biznisi zahtijevaju jednostavnije procedure, dostupnije programe podrške, mentorsku pomoć i bolju povezanost institucija. Posebno je važno osposobiti preduzetnice za korišćenje evropskih fondova, poručeno je sa panela „Podrška koja omogućava rast“, održanog u okviru TWBM Empower Foruma 2026 u Podgorici.

Iako je u Crnoj Gori posljednjih godina ostvaren napredak u podsticanju ženskog preduzetništva i povećan broj kompanija u vlasništvu žena, njihov poslovni rast i dalje prate brojne prepreke. Učesnice panela, koji je moderirala Nada Rakočević iz Privredne komore Crne Gore, saglasne su da je naredni izazov pomoći ženama ne samo da pokrenu posao, već i da ga razviju, unaprijede i učine konkurentnim na sve zahtjevnijem tržištu.

Generalna direktorica Direktorata za unapređenje konkurentnosti privrede u Ministarstvu ekonomskog razvoja Anđela Gajević predstavila je državni program za unapređenje konkurentnosti privrede, u okviru kojeg postoji posebna linija podrške ženama preduzetnicama.

Ona je istakla da podrška mora podrazumijevati mnogo više od subvencija i povoljnih finansijskih instrumenata.

– Koliko god je važan pristup finansiranju, ne možemo zanemariti nefinansijski dio, odnosno mentoring program. To mora biti paket usluga koji je na raspolaganju ženama preduzetnicama – kazala je Gajević.

Prema njenim riječima, nije najvažnije koliko ima javnih poziva i aplikanata, već da li je institucionalna podrška pravovremena i daje li odgovarajuće rezultate, odnosno da li pomaže da se poslovna ideja pretvori u konkretnu poslovnu priliku.

Kao tri važna prostora za unapređenje izdvojila je pojednostavljivanje procesa apliciranja, smanjenje administrativnih barijera i transparentno definisanje kriterijuma. Posebno je ukazala na potrebu da institucije same pribavljaju dokumentaciju koju mogu dobiti po službenoj dužnosti, kako bi preduzetnice bile rasterećene birokratije i imale više vremena za razvoj poslovanja.

O razmjerama potreba govori i podatak da je za razvoj ženskog preduzetništva ove godine bilo opredijeljeno 600.000 eura, dok je vrijednost podnijetih zahtjeva premašila milion eura.

– To govori koliko smo u nemogućnosti da zadovoljimo potrebe privrede – upozorila je Gajević, dodajući da podršku treba posmatrati kao investiciju, a ne kao trošak državnog budžeta, jer se ulaganje u konkurentnost privrede višestruko vraća.

Sekretarka Sekretarijata za preduzetništvo i investicije Glavnog grada Danijela Radeč podsjetila je da je posebna linija podrške ženskom preduzetništvu uvedena 2019. godine, sa početnim fondom od svega 20.000 eura, dok je danas za tu namjenu dostupno oko pola miliona eura.

– Kroz tu liniju pomogli smo 200 biznis ideja. Povratili smo povjerenje ljudi koji se obraćaju lokalnoj upravi i očekuju neki vid podrške – kazala je Radeč.

Ona smatra da je naredni korak unapređenje sistema monitoringa, kako bi institucije imale uvid u to šta se dešava sa podržanim biznisima i na osnovu tih iskustava kvalitetnije planirale buduće programe.

Posebno je ukazala na nedovoljnu institucionalnu povezanost i potrebu da se izbjegne preklapanje podrške za iste poslovne planove.

– Ne treba da radimo policijska istraživanja, već da nakon monitoringa imamo analizu koja će nam omogućiti da kreiramo javne pozive za sljedeću godinu na najbolji mogući način – poručila je Radeč.

Ukazala je i na to da među prijavljenim idejama dominiraju uslužne djelatnosti, zbog čega bi, smatra, veći podsticaj trebalo usmjeriti ka proizvodnji. Kao dobar način upoznavanja sa stvarnim potencijalom biznisa navela je intervjue sa kandidatkinjama, jer razgovor sa preduzetnicama često otkriva mnogo više od samog biznis plana.

Iz ugla finansijske institucije, izvršna direktorica Alter Modusa Ana Kentera ukazala je na jednu od čestih zabluda u razumijevanju preduzetništva – da biznis počinje njegovom formalnom registracijom.

– Nijedan biznis ne počinje registracijom. Ako neko ima ideju za biznis, neće prvo poći u CRPS i registrovati firmu. To se dešava u kasnijem stadijumu razvoja. Krene se malim koracima, da bi se vidjelo ima li mjesta na tržištu, klijenata i kupaca – objasnila je Kentera.

Prema njenim riječima, finansijske institucije treba da prepoznaju fazu razvoja u kojoj se određeni biznis nalazi i ponude odgovarajuće proizvode. Posebno je istakla značaj specijalističkih znanja koja prate širenje poslovanja – od unapređenja organizacije i promocije proizvoda do razvoja prodajnih kanala.

– Biznis se mora razvijati i iznutra da bi se razvijao prema tržištu koje želi da pokriva. Mora se mijenjati organizacija, promocija proizvoda, usavršavati kanali prodaje. To su specijalistička znanja koja treba uspostavljati kroz mentorsku ili savjetodavnu podršku – kazala je Kentera.

Ona je naglasila da finansiranje nije jedina prepreka sa kojom se suočavaju žene, već da je potrebno bolje razumjeti njihove potrebe i prilagoditi im finansijske proizvode.

– Žene čine 37,7 odsto klijenata u kreditnom portfoliju Alter Modusa, kada je riječ o mikro i malim privrednim društvima. Nije da ne mogu da se finansiraju ženski biznisi, nije da nijesu zainteresovane za investiranje. Treba im prići i zadovoljiti njihove potrebe – poručila je Kentera.

Poseban izazov u narednom periodu biće priprema preduzetnica za korišćenje evropskih fondova. Izvršna direktorica Adria Savjetovanja Danijela Grbin upozorila je da će pristup tržištu Evropske unije otvoriti velike mogućnosti, ali i povećati konkurenciju, zbog čega je neophodno da se mikro, mala i srednja preduzeća na vrijeme pripreme za nove uslove poslovanja.

Ona je ocijenila da je posebno važno osnažiti žene u oblasti investicija i širenja poslovanja, imajući u vidu da su često opreznije kada je riječ o preuzimanju finansijskih rizika.

Kao jednu od značajnih prepreka izdvojila je period između odobravanja evropskog granta i prve refundacije sredstava. Preduzetnice u početnoj fazi moraju same obezbijediti novac za realizaciju projekta i održati likvidnost poslovanja, što može biti posebno zahtjevno za manje kompanije.

Zbog toga je, smatra Grbin, potrebno da država, banke, Razvojna banka i mikrokreditne institucije već sada osmisle modele finansiranja koji će preduzećima omogućiti da premoste taj period.

Upozorila je i da pripreme za evropske konkurse ne treba započinjati tek nakon njihovog objavljivanja, već da preduzetnice već sada moraju planirati razvoj, urediti finansije i poresku disciplinu, definisati projekte i potencijalna partnerstva.

– Preporučujem da, iako su žene dosta operativno zaokupljene poslovima, odvoje vrijeme da naprave mapu puta i definišu gdje vide sebe 2030. Sredite poresku disciplinu i finansije, fokusirajte se na razvoj dva-tri projekta i pripremite dokumentaciju. Nakon toga ste 50 odsto spremne za konkurse koji će se desiti – poručila je Grbin.