Montenegroberza: Suprotni smjerovi indeksa
Suprotni smjerovi indeksa i skromniji promet obilježili su na Montenegroberzi sedmicu u kojoj je saopšteno da bi crnogorska ekonomija ove godine, prema najnovijim prognozama Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), trebalo da poraste tri odsto.
Pokazatelj vrijednosti deset najboljih kompanija na Montenegroberzi, MNSE10, ojačao je blago na 1.251,84 poena, dok je MONEX neznatno oslabio na 18,892,05 bodova.
Promet je iznosio 157,88 hiljada EUR i bio je skoro sedam puta veći od prošlosedmičnog.
U najnovijim svjetskim ekonomskim izgledima MMF-a, u koji je agencija Mina-business imala uvid, crnogorski bruto domaći proizvod (BDP) bi naredne godine trebalo da ojača 2,8 odsto.
Prošlogodišnji rast, kako se navodi, iznosio je 2,7 odsto.
U MMF-u očekuju postepeno snižavanje inflacije u Crnoj Gori, sa ovogodišnjih 3,5 odsto, na 3,3 odsto naredne godine. MMF za Crnu Goru projektuje i deficit tekućeg računa od 19,7 odsto BDP-a u ovoj godini, odnosno 19 odsto u narednoj.
Ove sedmice je poskupila akcija preduzeća Građevinski nadzor i laboratorijska ispitivanja 20 odsto na 60 EUR, Zetatransa 4,8 odsto na 1,09 i Crnogorskog Telekoma 0,4 odsto na 2,47 EUR.
Porasli su i Solana “Bajo Sekulić” 11 odsto na 90 centi, Napredak 1,9 odsto na 5,3 i Plantaže 0,8 odsto na 18,8 centi.
Gubili su Održavanje željezničkih voznih sredstava 20 odsto na 80 centi i Marina Bar 2,3 odsto na 3,04 EUR.
Nepromijenjenu cijenu akcije zadržali su Jugopetrol 17,35 EUR i Luka Bar 40 centi.
Ove sedmice je i premijer MIilojko Spajić saopštio da je Euro model neophodna reforma, jer subvencije i prodajne akcije mogu pružiti samo kratkoročno olakšanje, dok otporna struktura zarada i poreskog sistema predstavlja dugoročan i održiv mehanizam zaštite životnog standarda građana.
On je na svom nalogu na mreži X na pisao da su, i tokom Svjetskog ekonomskog foruma u Dubaiju, u razgovorima sa ekspertima, potvrdili da su pred Crnom Gorom ozbiljni izazovi.
- To su uvezena inflacija, u velikoj mjeri podstaknuta ratovima u Ukrajini i na Bliskom istoku, rast cijena energenata i hrane, kao i i dalje nepredvidiva geopolitička situacija - naveo je Spajić i dodao da je Euro model neophodna reforma.
Unija poslodavaca (UPCG) uputila je Spajiću poziv za sastanak i dostavila dokument sa ključnim problemima koji opterećuju privredu i konkretnim zahtjevima za njihovo rješavanje.
- Predložili smo da se o iznosima minimalnih zarada razgovara istovremeno sa mjerama koje bi kompanijama omogućile da podnesu povećane troškove, uz postizanje dogovora prije donošenja konačnih odluka i početka njihove primjene - kazali su iz UPCG.
Iz te poslodavačke asocijacije su ponovili da povećanje zarada mora biti praćeno konkretnim mjerama podrške privredi, kako bi kompanije mogle da podnesu povećane troškove, sačuvaju radna mjesta i nastave da ulažu u razvoj.
Predstavnici UPCG dostavili su Vladi ukupno 13 predloga mjera, između ostalog da treba zadržati postojeći model dvije minimalne zarade i od 1. januara naredne godine utvrditi njihov iznos na 800 EUR i hiljadu EUR.
Državna revizorska institucija (DRI) dala je uslovno mišljenje na finansijsku reviziju i negativno mišljenje na reviziju pravilnosti Predloga zakona o završnom računu budžeta Crne Gore za prošlu godinu.
Revizijom su, kako je saopšteno iz DRI, utvrđene greške i nepravilnosti koje imaju materijalan efekat na finansijski izvještaj.
Prema podacima crnogorskog Ministarstva finansija i Eurostata, bruto javni dug Crne Gore na kraju prvog kvartala ove godine iznosio je 59,9 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), dok je prosjek Evropske unije (EU) bio 82,9 odsto.
Prema podacima Ministarstva finansija, bruto javni dug Crne Gore na kraju marta iznosio je 5,13 milijardi EUR, što je gotovo 55 miliona manje nego na kraju prošle godine.
Prema podacima Eurostata, u koje je agencija Mina-business imala uvid, bruto javni dug u EU na kraju prvog kvartala iznosio 82,9 odsto BDP-a, u odnosu na 81,8 odsto na kraju prošle godine.
U eurozoni bruto javni dug povećan je sa 87,7 na 88,9 odsto BDP-a.