Pajović: Mladi u Crnoj Gori na granici etnocentrizma i etnorelativizma, moramo naučiti da živimo jedni sa drugima

Mladi u Crnoj Gori kreću se na granici etnocentrizma i etnorelativizma, odnosno između toga da su im razlike nevažne, ali da nijesu u potpunosti prešli u fazu potpunog prihvatanja tih razlika, kazala je gostujući u emisiji Srećan dan, na Televiziji E, projektna asistentkinja i istraživačica u okviru projekta NVO Juventas - Aleksandra Pajović. 

U regionalnim mobilnistima je učestvovalo 15 mladih iz Albanije, Crne Gore i Srbije, boravili u tim zemljama, a nakon posjeta svim tim državama mladi su rekli da nijesu percipirali na isti način te zemlje kao ranije i vidjelo se da međusobni kontakt ima uticaj na njihove stavove - rekla je ona.

''Identitet nije granica - već prostor susreta” naziv je projekta koji je sprovela NVO Juventas u partnerstvu sa organizacijama iz Albanije i Srbije, koji je dio regionalnog projekta ,, VIBE -Connecting Young People” usmjerenog na jačanje mladih Crne Gore, Albanije i Srbije kroz promociju kulturne raznolikosti. 

Projekat se sprovodio, kaže Pajović, u sve 3 zemlje, sa aktivnostima interne i regionalne mobilnosti, spajajući mlade iz tih država, a istovremeno, dodaje ona, sprovodili istraživanje. 

- Dosta se oslanjamo kroz naša istraživanja na dokument Savjeta Evrope o multikulturalnosti, a prva stvar koju taj dokument uspostavlja jeste ta razlika između interkulturalnosti i multikulturalnosti. Kad govorimo o Crnoj Gori često napominjemo da je Crna Gora multikulturalna i zaista bit Crne Gore jeste multikulturalan, naša čitava istorija je okrenuta dosta ka tome, ali interkulturalnost se odnosi na to da nije život kroz različitosti život jednih pored drugih, već treba da se odnosi na to da živimo jedni sa drugima, da možemo da oslanjamo jedni na druge i da imamo povjerenje jedni prema drugima. U kontekstu Crne Gore definitivno možemo da prepoznamo da mladi vide značaj te interkulturalnosti, vide značaj toga da uvažavamo jedni druge i da nekako poštujemo te razlike, ali jako često se to, nažalost, zadržava na toj nekoj deklarativnoj otvorenosti, na toj nekoj deklarativnoj toleranciji i u svakodnevici jednostavno imamo slučajeve da to ne prerasta u praksu, pogotovu kada govorimo o nekim intimnim stvarima i nekim intimnim temama, kao što je na primjer brak, uvijek će biti otvoreni ka drugim kulturama, ali brak sa nekim iz druge kulture već se tu nekako povlači ta linija određenog  otpora i to je neka granica koja se uspostavlja- rekla je Pajović

U samoj analizi se pominje Benetton model koji je vrlo jednostavan i uspostavlja 2 termina, kaže Pajović, etnorelativizam i etnocentrizam, smatrajući da se iz etnocentrizma, objašnjava ona, kroz interkulturalno učenje dolazi do etnorelativizma. 

- Etnocentrizam podrazumijeva odbijanje da postoje bilo kakve razlike, potom imamo tu odbranu koja se odnosi  na to mi ili oni, to jest mi protiv njih, zatim imamo minimiziranje razlika u smislu ,,meni su razlike nevažne, ja ne posvećujem pažnju tome”. Etnorelativizam se već odnosi prvo na prihvatanje, potom imamo tu neku adaptaciju i na kraju imamo u potpunosti  integraciju, to jest jedno društvo gdje sve te neke kulture koje dolaze u dodir jedna sa drugom su isprepletane. U kontekstu Crne Gore što se tiče mladih ljudi mislim da nemaju taj stav mi protiv njih, ali mislim da su tačno na nekoj granici etnocentrizma i etnorelativizma, odnosno između toga da su im razlike nevažne i da oni to zanemaruju, te zbog toga mislim da nijesu u pptpunosti prešli u tu fazu potpunog prihvatanja tih razlika, trebamo da gradimo dijalog na bazi tih razlika i da se dalje razvijamo na osnovu toga- zaključila je Pajović.