Burzan: Mi ne treba da budemo kočnica, već podrška djeci

Zamišljeno je da prvi razred osnovne škole bude malo zabave i malo rada, a koliko je ko spreman od učitelja da to ispoštuje i da ne bude bukvalno četiri časa samo rada zavisi od osobe do osobe, kako se ko prilagodi, želi, snađe, hoće i može - rekla je gostujući u emisiji Srećan dan, na Televiziji E, učiteljica Tanja Burzan.

Prvi dan škole za đaka nije toliko važan, iako bi trebalo da taj dan bude lijep sam po sebi, da svi budu srećni i zadovoljni, da im škola bude druga kuća, mjesto za druženje i sticanje znanja, kao i za prepoznavanje i razvijanje različitih afiniteta.

- Mi samo ne treba da budemo neka kočnica. Djeca se prvo sama pronalaze, pa im onda vi date tu neku podršku, da ih makar u jednom trenutku ne zakočite i kažete, na primjer "ti baš ne znaš da crtaš". Ja sam nesuđena umjetnica, ali imam tu prednost da mi djeca kažu: "Kako Vi crtate lijepo" i ja im onda kažem da će i oni tako, što u stvari jeste tako i treba taj momenat razvijati kod djece, a sad hoće li baš biti to nije toliko važno, važno je da rade posao koji vole - rekla je Burzan. 

Smatra da se prvaci ne bi trebalo posebno spremati za početak škole, jer za dijete je važno da bude spremno i da upravlja svojim emocijama, ali i ako dijete zaplače na času, nije ništa strašno.

- Treba da počnemo i mi nastavnici sa  strpljenjem, učiteljice se vraćaju iz petog razreda u prvi i to su velike razlike. Nijesu ovo bebice, ali mi volimo tako da im tepamo, jer su zbilja mali, nepunih šest godina. Ja mislim da je to rano za ove uslove koje mi imamo, to je lijepo zamišljeno, ali mislim da mi baš, kao i u mnogim stvarima, nijesmo toliko dorasli svemu tome - zaključila je Burzan