Norveška ulazi u otvoreni sukob s Briselom: Ne žele obustaviti izvlačenje gasa i nafte bez obzira na kritike EU

Norveška će nastaviti da razvija svoje naftne i gasne resurse u Barencovom moru bez obzira na podršku Evropske unije moratorijumu na snabdijevanje Arktika ugljovodonicima i više se ne smatra „zelenom baterijom“ Evrope, izjavio je ministar energetike Terje Osland za Rojters.

Nakon ruske invazije na Ukrajinu 2022. godine, Norveška je postala najveći evropski dobavljač prirodnog gasa, zadovoljavajući oko 30 odsto potražnje za gasom u Evropskoj uniji i Velikoj Britaniji.

Proizvodnja gasa u toj zemlji prošle godine bila je blizu rekordnog nivoa, dok je proizvodnja nafte dostigla najviši nivo od 2009. godine. Zvanične prognoze, međutim, pokazuju da će proizvodnja nakon 2030. godine naglo opadati ukoliko ne budu pronađeni i razvijeni novi resursi.

- U današnjem geopolitičkom i bezbjednosnom okruženju, kao i imajući u vidu stanje sa resursima, smatram da nastavak aktivnosti u Barencovom moru služi i norveškim i evropskim interesima - rekao je Osland u intervjuu za Rojters.

Evropska unija trenutno podržava zabranu novih bušenja na Arktiku iz ekoloških razloga, ali razmatra promjenu svoje politike zbog zabrinutosti za energetsku bezbjednost.

Osland je rekao da Norveška nastoji da zadrži proizvodnju i izvoz nafte i gasa na približno sadašnjem nivou najmanje do 2035. godine, a proizvodnja u Barencovom moru biće ključna.

- Ako Norveška treba da ostane dugoročni dobavljač nafte i gasa Evropi, onda Arktik mora biti dio te rasprave - rekao je ministar energetike.

U razgovorima sa zvaničnicima EU, Norveška je tvrdila da su djelovi Barencovog mora otvoreni za naftne i gasne aktivnosti takođe bez leda, kao i Sjeverno more, te da su zbog toga manje podložni izlivanju nafte i drugim negativnim uticajima na životnu sredinu. Takođe, te aktivnosti pomažu u očuvanju radnih mjesta i naseljenosti u sjevernim djelovima zemlje koji graniče sa Rusijom.

Osland smatra da se argumenti Norveške čuju u Briselu, ali je dodao da je suvereno pravo njegove zemlje da razvija resurse u Barencovom moru čak i ako EU nastavi da podržava moratorijum.

- Mi bismo razvijali ta područja, a onda bi na EU bilo da odluči treba li uvesti moratorijum na kupovinu tog gasa ili nafte - rekao je on.

Arktička nafta bi se u svakom slučaju prodavala na globalnom tržištu, dok bi se gas mogao izvoziti širom svijeta kao tečni prirodni gas iz LNG postrojenja Melkoja kompanije Ekvinor u blizini Hamerfesta, dodao je.

Norveška se ranije predstavljala kao „zelena baterija“ Evrope, ali ministar kaže da je ta ideja sada zastarjela jer Norveška sama ne može da uravnoteži evropsko tržište električne energije.

Ta ideja doprinijela je izgradnji novih elektroenergetskih interkonekcija, uključujući veze sa Velikom Britanijom i Njemačkom, ali je u Norveškoj izazvala određeno protivljenje zbog rasta cijena električne energije u Evropi.

Osland je rekao da Norveška neće graditi nove interkonekcije, ali da ostaje posvećena snažnoj saradnji sa Evropom u energetskom sektoru.

Pozvao je zemlje na kontinentu da ojačaju stabilno snabdijevanje električnom energijom, oslabljeno zatvaranjem termoelektrana na ugalj i nuklearnih elektrana, kao i nedostatkom ulaganja u nove elektrane na gas.