Guardian: London spreman platiti do 450 miliona funti za studente iz EU

Britanska vlada spremna je da studentima iz Evropske unije omogući plaćanje istih školarina kao britanskim studentima, što bi je u najskupljem scenariju koštalo do 450 miliona funti godišnje, ali samo ako Brisel Londonu omogući pristup industrijskom programu „Proizvedeno u Evropi“ (Made in Europe), piše Gardijan (The Guardian), pozivajući se na izvore upoznate sa pregovorima.

Prema pisanju Gardijana, vlada je pripremila plan prema kojem bi univerzitetima nadoknadila prihode koje bi izgubili zbog nižih školarina. Taj ustupak bio bi dio paketa koji bi trebalo da bude dogovoren na samitu u Briselu 20. novembra, na kojem premijer Endi Bernam želi da pokaže da njegovo približavanje Evropskoj uniji donosi rezultate.

„Spremni smo da Evropljanima damo ono što žele kada su u pitanju školarine, ali zauzvrat moramo dobiti nešto značajno. Najveća nagrada kojoj trenutno težimo jeste pristup programu 'Proizvedeno u Evropi'“, rekao je jedan od sagovornika Gardijana.

Koliko bi to koštalo

Dva izvora koja su imala uvid u proračune britanskog Ministarstva finansija kazala su Gardijanu da bi troškovi mogli dostići 450 miliona funti godišnje u scenariju u kojem bi školarine bile snižene na nivo koji plaćaju domaći studenti, uz izuzetno veliku potražnju za studiranjem na britanskim univerzitetima.

Treći izvor smatra da bi stvarni troškovi vjerovatno bili niži, dok je jedan vladin zvaničnik taj iznos nazvao „spekulativnim“.

Analitičar Mark Korver ranije je procijenio da bi takva odluka univerzitetski sektor koštala 140 miliona funti u prvoj godini, odnosno 400 miliona tokom tri godine, koliko traje tipičan studijski program.

Zvaničnici EU traže da njihovi studenti plaćaju nešto više od 9.000 funti godišnje, umjesto školarina predviđenih za međunarodne studente, koje mogu premašiti 60.000 funti.

Šta još stoji na putu

Pitanje školarina i pristupa programu „Proizvedeno u Evropi“ ostale su posljednje dvije prepreke uoči samita, navodi Gardijan.

London je prvobitno bio isključen iz definicije „evropskog“ u okviru tog programa, na šta su upozorile britanska vlada i automobilska industrija.

Francuska, koja se najviše protivila uključivanju Velike Britanije, sada predlaže da britanski proizvođači budu obuhvaćeni programom ukoliko London prihvati „dinamičko usklađivanje“ sa carinskim tarifama EU.

To bi moglo predstavljati problem jer Velika Britanija ima znatno niže carine na kineska električna vozila.

Ministar privrede Džonatan Rejnolds poručio je da britanska vlada neće određivati carinsku politiku pod pritiskom Brisela.

Prema pisanju Gardijana, EU je prije deset dana razmatrala mogućnost da pitanje školarina izostavi iz zajedničke izjave i odgodi njegovo rješavanje za šest mjeseci.

Dogovor je, kako navodi list, uglavnom postignut u nekoliko drugih oblasti, uključujući trgovinu emisijama, poljoprivredne proizvode i program mobilnosti mladih, u okviru kojeg bi do 80.000 mladih Evropljana moglo da dođe u Veliku Britaniju.

Države članice EU tražile su da taj broj bude između 100.000 i 150.000.

Dvije strane blizu su i dogovora o britanskom pristupu evropskim biometrijskim bazama podataka, među kojima je i Eurodak (Eurodac), koji sadrži otiske prstiju tražilaca azila, što bi pomoglo u praćenju migranata.

Prvi nacrt zajedničke izjave biće predstavljen ambasadorima EU u srijedu, a tekst se može mijenjati sve do 20. novembra.

Bivša ministarka finansija Rejčel Rivs u ponedjeljak će na Harvardu poručiti da svi interesi Velike Britanije upućuju na Evropu, dok je Bernama pohvalila zbog spremnosti da se „suoči sa stvarnošću“.