AP piše zašto Francuska jača vojno prisustvo na Bliskom istoku

Vlada Francuske jača vojno prisustvo na Bliskom istoku šaljući nosač aviona i druge ratne brodove, dok predsjednik Emanuel Makron sarađuje s ključnim akterima u sukobu, uključujući Iran, u pokušaju da pozicionira Pariz za buduće diplomatske razgovore.

Makron je rekao da je francusko vojno učešće strogo „odbrambeno“ i da je cilj da se izbjegne da Francuska postane strana u ratu. Potvrdio je taj stav nakon što je jedan francuski vojnik poginuo u četvrtak u napadu dronom u Iraku.

- Nismo u ratu ni sa kim - rekao je Makron.

Ipak, veliko raspoređivanje francuske ratne mornarice, koje je opisao kao „bez presedana“, učinilo je Francusku evropskom državom s najizraženijim prisustvom u regionu.

Posjećujući prošle sedmice nosač aviona „Šarl de Gol“, Makron je rekao da njegovo prisustvo u Sredozemnom moru pokazuje „snagu Francuske: uravnotežujuću silu, silu za mir“.

Makron je najavio raspoređivanje osam ratnih brodova, dva nosača helikoptera i nuklearnog nosača aviona „Šarl de Gol“, sa 20 borbenih aviona „Rafal“, u istočnom dijelu Sredozemnog mora i širem prostoru uz Bliski istok.

Francuska fregata „Langedok“ stigla je do Kipra, članice Evropske unije, kako bi ojačala odbranu od dronova i protivraketnu odbranu. Kipar i Francuska su u decembru potpisali novo strateško partnerstvo.

Makron je takođe rekao da su dvije francuske fregate poslate u Crveno more kako bi pomogle u osiguravanju bezbjednosti i slobodne plovidbe.

Makron je rekao da je raspoređivanje ratnih brodova namijenjeno tome da Francuskoj omogući da „reaguje na vanredne situacije“ i evakuiše francuske državljane ako bude potrebno.

Francuska ima više od 400.000 građana na Bliskom istoku – više nego bilo koja druga evropska zemlja, od čega više od polovine u Izraelu i više od 60.000 u Ujedinjenim Arapskim Emiratima.

Druge evropske zemlje, uključujući Španiju, Italiju, Holandiju i Grčku, rasporedile su fregate u regionu.

Brzo raspoređivanje francuske ratne mornarice u suprotnosti je s kašnjenjem Ujedinjenog Kraljevstva u slanju razarača HMS „Dragon“, koji je 10. marta isplovio iz Portsmuta u Engleskoj.

Opozicione stranke u Velikoj Britaniji optužile su vladu premijera Kira Starmera da presporo djeluje u zaštiti britanskih baza na Kipru i saveznika na Bliskom istoku.

Vlada Velike Britanije je takođe poslala borbene avione „Tajfun“ i F-35, helikoptere i sisteme protivvazdušne odbrane kako bi pomogla presretanje iranskih raketa i dronova i zaštitila britanske trupe širom regiona, posebno na Kipru i u Kataru.

Francuska ima ključne odbrambene sporazume s nekoliko zemalja u regionu, uključujući Katar, Kuvajt i Ujedinjene Arapske Emirate, gdje ima stalnu bazu u Abu Dabiju. Francuska vojska, koja tamo ima vazduhoplovne i pomorske snage, udvostručila je broj stacioniranih borbenih aviona „Rafal“ na 12.

Francuske vlasti su priznale da su od početka rata avioni „Rafal“ presretali dronove koji su ciljali Ujedinjene Arapske Emirate.

„Stojimo uz naše saveznike i naše prijatelje“, rekao je Makron tokom posjete „Šarlu de Golu“. „Bilo je nekih presretanja koja su se nastavila posljednjih dana.“

- To radimo u okviru naših partnerstava - rekao je, ne navodeći detalje.

Francuske snage su takođe raspoređene u Jordanu i Iraku.

U četvrtak je jedan francuski vojnik poginuo, a nekoliko ih je ranjeno u napadu dronom u regionu Erbila, na sjeveru Iraka. Oni su obučavali iračke jedinice u okviru multinacionalne antiterorističke misije u toj zemlji.

Bivši predsjednik Francuske Fransoa Oland, koji je predvodio zemlju od 2012. do 2017. godine, rekao je da je važno da Francuska pokaže da može zaštititi svoje državljane i uvjeriti svoje partnere, ali je upozorio na rizike.

- Moramo biti oprezni – to je uvijek rizična operacija – da bismo bili sigurni da naši ratni brodovi nisu meta. Jer ako budu napadnuti, moraćemo da uzvratimo - rekao je Oland. 

Makron predvodi diplomatske napore u pokušaju da zaustavi sukob u Libanu, gdje je poginulo 850 ljudi, a stotine hiljada su u izbjeglištvu, dok je militantna grupa Hezbolah ušla u novu rundu borbi s Izraelom. Makron je pozvao Hezbolah da prestane s borbama, a Izrael da odustane od kopnene ofanzive.

Francuska podržava libansku vojsku, jer su se vlasti Libana obavezale da će preuzeti kontrolu nad pozicijama koje drži Hezbolah i preuzeti punu odgovornost za bezbjednost u cijeloj zemlji, rekao je Makron. Arsenal Hezbolaha sadrži eksplozivne dronove slične onima koje koristi Iran.

Francuska je tradicionalno ključni saveznik Libana, bivšeg francuskog protektorata, i tamo ima 800 vojnika u mirovnim snagama Ujedinjenih nacija. Francuska vlada toj državi je obezbijedila oklopna vozila i operativnu vojnu podršku.

Francuska je prošle sedmice poslala 60 tona hitne pomoći u Liban humanitarnim letom za Bejrut, saopštile su vlasti. Pošiljka je sadržala ljekove, medicinsku opremu, mobilnu zdravstvenu jedinicu, materijal za skloništa na otvorenom, osnovne potrepštine i hranu za odojčad.

Makron je bio prvi zapadni lider koji je razgovarao s iranskim predsjednikom Masudom Pezeškijanom od početka rata.

Rekao je da je pozvao Iran da obustavi napade na zemlje u regionu. Od tog telefonskog razgovora 8. marta apel je ostao bez odgovora.

Makron je naglasio da je potrebno „diplomatsko rješenje“ kako bi se okončala eskalacija i rekao da su se on i Pezeškijan složili da ostanu u kontaktu.

Makron je takođe razgovarao s izraelskim premijerom Benjaminom Netanjahuom i američkim predsjednikom Donaldom Trampom, iako nije bilo znakova deeskalacije.

Francuska se nada da bi diplomatski napori mogli uroditi plodom kada se smiri najintenzivnija faza sukoba, što bi moglo potrajati sedmicama ili mjesecima.

Makron takođe promoviše međunarodne napore za obezbjeđivanje Ormuskog moreuza, ključnog energetskog koridora, kako bi nafta, gas i roba ponovo mogli slobodno da teku „kada okolnosti dozvole“. Predložio je da države koriste ratne brodove za pratnju tankera i kontejnerskih brodova kada se borbe smire.

Politički analitičar Bertran Badi, profesor međunarodnih odnosa na Univerzitetu „Sijans Po“ u Parizu, rekao je da Makron dugo nastoji da potvrdi ulogu Francuske na globalnoj sceni.

S niskim rejtingom kod kuće i oko godinu preostalog mandata, Makron bi mogao najviše dobiti među evropskim liderima težeći diplomatiji, rekao je Badi.

- Ali sada smo primorani da drastično smanjimo očekivanja. Moja procjena je da se ova kriza ne može riješiti francuskim sredstvima. Nema smisla imati o tome iluzije rekao je on, jer „s diplomatskog stanovišta, kakvu prednost Francuska zaista ima?“