U što biste upirali da nije bilo 21. maja 2006. godine?

Za Antenu M piše: Jadranka Selhanović

Referendum, 21. maj 2006. godine. Otac mi je umro godinu dana ranije. Majka živa. Istina, bolešljiva, teško se kretala. Glasala je putem pisma.

Noć. Ona i ja same smo doma. Čekamo rezultate glasanja. Da čujemo jesmo li osvojili onih, mimo naroda, 55 %. Ja pored TV-a, ona u krevetu. Kunja. Saopštiše. Crna Gora je nezavisna. Polećeh do majke. Da joj kažem veliku vijest. Ustade ka' zdrava čitava. I iz glasa viknu: „Blago nama za dovijek. Slušaj me sad dobro. Ujutro, a svane, pravo na Čepurke, da javiš ocu da je pobijedila Crna Gora“

Učinjela sam kako mi je rekla majka. I kako tada, tako svake godine. Jer znam da me čekaju oboje. Da zorom 21. maja dođem do njih da im čestitam praznik.

A vi, novi zvaničnici Crne Gore? Nešto tihujete. Kakva je muka, zna li se? Je li vama ko ostavljao kakav amanet ili makar obavezu? Možda baba ili đed? Zarad poštovanja sopstvene države. Koju sad predstavljate. Koju, evo velite, svim silama gurate da uđe u Evropsku uniju. Pitate li se, u što biste upirali da nije bilo 21. maja 2006. godine.