Trg Raonićevih žrtava
Poštovani profesore, doktore, docentu Veseline Drljeviću, bivši predsjedniče Savjeta,
Uvaženi pravosnažno osuđeni,
Dakle, kao što vidite, morala sam zbog aktuelnih događaja da promijenim ovu etikeciju na početku teksta. To je to nekakvo „angažovano novinarstvo“. Nego, da odmah pređemo na stvar: Viši sud u Podgorici potvrdio je uslovne kazne od po sedam mjeseci zatvora Vama, Zoriću, Amini i Lazoviću zbog zloupotrebe službenog položaja i nezakonitog reizbora Borisa Raonića za generalnog direktora, 2023. godine. I, valjalo bi, kako fini običaji nalažu, u ovakvim specifičnim situacijama, reći nešto utješno, ohrabrujuće... Pa, šta da Vam kažem?! Jedino, što mi se čini prigodnim, u ovom trenutku,je – vaša žrtva nije bila uzaludna! Kako i zašto trenutno ne bih mogla da objasnim, ali nema veze... Kako rekoh - red je nešto da kažem.
Čula sam, a vazda mogu da se ogradim – laž čula, laž prenijela – dok Vas i kolege Vam, zaskaču presude, Boris kopa i nogama i rukama da ide u diplomatiju. Da bude ambasador. I baš bi volio da ode u Argentinu. I, kažu ljudi, rekao je, dok bude pijuckao neko argentinsko vino, zagledan u goveda koja pasu po pampasima, misliće na sve vas. I poslaće vam poruku – Držite se, pa onda srce i na kraju mesidža – ljubim, ljubim, pozz, pozz. Što je, ja mislim, vrlo korektno!
Pretpostavljam da je Boris Vama već predočio ta jsvoj zamišljeni karijerni put. Uz napomenu da zapravo tek sa te pozicije može bolje da se zauzme za Vas. Logično. Pa kad stane na diplomatske noge, obećao je, uputiće Vam depešu da dođete kod njega, pa da tamo razvijate onaj svoj projekat o uzdizanju svijesti kod mladih o značaju sporta. Ovdašnja dječica nijesu pokazala veliko razumijevanje za Vaše pregalaštvo, a tamo, jedva Vas čeka omladina Argentine. Ništa ne znaju o sportu, pa da ih prosvijetlite. Tako Vam je Boris obećao, a on kad nešto kaže, kao što smo se uvjerili, to je zid -beton.
I, moram nešto da Vam spočitam. Ako ćemo pravo, nije Vas valjda Boris bio po ušima da kršite zakon? Ili možda jeste?! E, ako jeste, mogla bih da Vas razumijem. Ali, šta ako nije, a Vi se ovako žrtvovali?! Pravo da Vam kažem, jedino mi pada na pamet verzija da je on zapravo Vaš davno izgubljeni brat kojeg su oteli vanzemaljci dok je bio mali, a prije otmice on je Vama dao svoj bubreg? Eto, to mi zvuči kao neko logično objašnjenje. Zašto su Amina, Zorić i Lazović podnijeli ovakvu žrtvu, stvarno nemam pojma. Niti znam, niti me interesuje, a nemam ni želje da se u to unosim. Ipak ste Vi meni najpreči! I zato se iskreno nadam da nijeste sinoć gledali Dnevnik u 19.30. Izvješće, o vašem slučaju, završeno je rečenicom ministra pravde: „ Presude se moraju poštovati, jedna od presuda Višeg suda bila je i da je izbor Borisa Raonića u skladu sa zakonom“. Ne kažem ja ništa, samo citiram...
I, kao što vidite iz priloženog, stvarno se trudim da razumijem zašto ste kršili zakon. I, baš pokušavam da iznađem neke skoro pa uzvišene razloge. Eto, pada mi na pamet, a i sami ste sto puta ponovili - RTCG ne smije, ni po koju cijenu, da dozvoli da izgubi takav menadžerski dragulj kao što je Boris. Nijeste baš tako rekli, ali to je suština. Čak je i doktor Dragan Koprivica to potvrdio, a svi znamo kako je škrt na pohvalama naročito kad su direktori glasila u pitanju, a on treba svoj nastup da najavi. Doduše, Bobiju je samo nekoliko oda posvetio. Ali u nastavcima, na portalu RTCG.
Dakle, to što pričaju „kočničari razvoja RTCG, pripadnici OKG i bivšeg režima“ da ste se polakomili na privilegije, nema veze. Pa ljudski je da se čeljade pogubi kad ugleda „sanitarni digitalni čvor“. Sa šifrom.
Kad smo već kod tog egzistencijalno važnog pitanja, imam jednu molbu. Da iskoristite sav svoj autoritet, pa da se u sklopu ovog grandioznog investiciono-graditeljskog poduhvata od, kako se priča, 4 miliona eura, riješi i ovo zastiđe pored prijavnice, u zgradi RTCG. Kakav je ovo način?! Natpis samo na jednom pismu! Jesmo li mi Javni servis ili ne?
Fotografija 1: Trg Raonićevih žrtava
U međuvremenu, dok Vi izborite i tu bitku – ravnopravna zastupljenost oba pisma, lično ću da iniciram sakupljanje potpisa da se sadašnji prostor ispred zgrade RTCG, malo je reći vrlo upitne estetike, preimenuje. Umjesto „Simpozijum skulptura“, kako ste ga naslovili,bio bi, ja mislim, prigodniji neki drugi naziv. Recimo – „Trg Raonićevih žrtava“! Pa da se podijeli po alejama – Aleja žrtava- funkcionera, Aleja običnih djelatnika... Ako me razumijete šta hoću da kažem?!
I, na kraju ovog obraćanja, jedna stara istina na koju me podsjetio prijatelj i kolega. Jedan od najboljih u svom poslu. Profesionalac koji je dobio otkaz, ali nije pristao da bude Raonićeva žrtva.
„Sluga ne želi slobodu. Sluga želi da ima svoje sluge!“
Neka Vam bog podari mudrost i strpljenje, blagodarim.
Tanja Šuković, djelatnica Javnog servisa