Rekonstrukcija vlade - dekonstrukcija Crne Gore
Piše: Đorđe ŠĆEPOVIĆ
U romanu „Godina smrti Rikarda Reiša“ Saramago u jednoj od svojih beskonačno dugih rečenica piše: „Ovđe prestaje more i počinje zemlja“. U romanu posvećenom portugalskom pjesniku Fernandu Pesoi Žoze Saramago jasno određuje kraj mora i početak kopna. Ipak, ako bismo posredstvom vidže (table za prizivanje mrtvih) pitali Saramaga đe u Crnoj Gori počinje stvarnost a završava skeč, vjerujem da bi se i mrtvi Saramago, za svaki slučaj, pravio mrtav.
Njegov duh bi se na prstima išunjao iz sobe, jer, na ovo pitanje ne bi mogao odgovoriti. Makar bio Žoze Saramago. Đe počinje skeč, a završava stvarnost. Đe počinje stvarnost, a završava skeč? Kakvu god inverziju učinili ne možete pogriješiti. Jer živimo stvarnost u kojoj je moguće i ono što se ni u fikciji ne događa. Ne postoji literatura koja se može ravnati s našom svakodnevicom. U našem slučaju nije moguće označiti granicu između stvarnog i nadnaravnog. Živimo univerzum koji kao da je zidan po tekstu Džona Kliza, Grejama Čepmena, i ostalih iz „Letećeg cirkusa“. Rekonstruišemo Vladu, dekonstruišemo Crnu Goru.
Ismijavamo i mrtve i žive. Vlast nam se smije u lice, kolektivno. Bez izuzetka. Partija koja bi trebalo da brani prava Bošnjaka, visoko diže ruku za nove mininstre, a stare štovatelje lika i nedjela Ratka Mladića, pod čijom je komandom u Srebrenici ubijeno više od osam hiljada Bošnjaka. Pod čijom je komandom Sarajevo 1425 dana bilo pod opsadom. Pod granatama, bez vode, struje, hrane. Pod čijom je komandom samo u Sarajevu ubijeno 1601 dijete. Danas nam se vlast smije u lice, kolektivno. Bošnjačka stranka visoko diže ruku za novog ministra, a starog šovinistu i čovjeka čiji su idoli izvršili genocid nad Bošnjacima. Zato, ovđe prestaje zdrav razum, i počinje ludilo. Ludilo u kojem Bošnjačka partija i njeni sejmeni svaku kritiku dočekuju na nož, a onda istim nožem kidaju stranice i stranice istorije partije, koja je do 2020. bila srećno udata za bivši režim.
Danas je srećno udata za režim koji na liturđijama čita molitve za ratne zločince, i pali svijeće za svetitelje ubice. I to je, ako njih pitate, u redu. Jer, bivši je ipak bivši. Zato, ovđe prestaje istina, a počinje laž. Laž koja isijava iz svakog iskaza svake partije u vlasti. Ne može se braniti neodbranjivo. Ne može se pravdati izbor koji ismijava mrtve. Izbor koji ismijava žive. Džaba sejmeni u poslaničkim klupama, na socijalnim mrežama, na portalima. Vučete ralo po kostima mrtvih, gospodo, kazala bi Olga Tokarčuk. I to više nije skeč. To je ponor u koji je neko voljan sići, ne bi li jeo za trpezom vlasti.
No, u ovoj zemlji sve je dozvoljeno. Dozvoljeno je izmaštati gomilu novih ministarstava, a zatim još gomilu novih savjetnika za gomilu novih ministara. Svaki apsurd braniće se vinogradima i stanovima bivših vlastodržaca. Svako nepočinstvo pravdaće se putovanjem oko svijeta i neumjerenom dozom kofeina u jednom podgoričkom hotelu. Ali, ako samo na tren sebi dozvolite distancu od bilo kakve partije, ideologije, politike, shvatićete da su oni koji danas vladaju Magelan za bivše avanturiste, a da su vinogradi bivših bijedni spram plantaža aktuelnih. Što svakako ne znači da nije pogrešno i jedno i drugo, ali svakako znači da se vlastita svinjarija ne može zatrpati tuđim grehovima. Ma koliko se trudili i ma koliko se smijali u lice onima koji vas biraju i koji vas masno plaćaju. U međuvremenu pa sve do kraja vremena Demokrate će usta punih borbe protiv mafije držati predavanja o časti, moralu, hrabrosti, bez da zavire u sopstveno dvorište.
Medijski će linčovati tuđe, bez da pogledaju u oči svoje porodice. Crtaće metu svakom ko im nije po volji, glasno, odvažno i bez dlake na jeziku, čak i kad jezik bezočno laže. A njihov jezik laže do u beskonačno. Sve srećne porodice liče jedna na drugu, svaka nesrećna nesrećna je na svoj način, pisao je Tolstoj uvodeći nas u svijet Ane Karenjine. Ili u svijet Demokrata?
Ne znamo đe počinje stvarnost, a završava skeč, i obrnuto. Ne znamo koliko traje ova kolektivna anestezija. Ali znamo da će nepodnošljivo boljeti kad se iz nje probudimo.