Uskoro zatvaranje Poglavlja 14

Pregovaračko poglavlje 14 Saobraćajna politika bavi se nesmetanim protokom ljudi, robe, kapitala i informacija u Evropskoj uniji (EU). Njegova suština je da Crna Gora uspostavi sistem koji je bezbjedniji, uređeniji, konkurentniji i više okrenut putniku, po pravilima koja važe u  EU. 

 To znači usklađivanje propisa o pristupu tržištu, socijalnom zakonodavstvu za profesionalne vozače, tahografima, bezbjednosti infrastrukture, pravima putnika, željezničkoj sigurnosti, kao i upravljanju važdušnim saobraćajem.

Cilj evropske politike u ovom poglavlju je da odgovori na sve veće potrebe mobilnosti građana, robe i usluga u okviru EU. Propisi EU u ovoj oblasti stvaraju uslove za bezbjedniji, sigurniji i efikasniji prevoz, poboljšan kvalitet saobraćajnih usluga, unapređenje postojeće i izgradnju nove saobraćajne infrastrukture. Ovim poglavljem se definišu standardi za smanjenje štetnog uticaja saobraćaja na životnu sredinu, kao i djelotvorniju zaštitu prava putnika i sprovođenje socijalnog zakonodavstva.

 Poglavlje 14 obuhvata drumski, željeznički, vazdušni, pomorski i saobraćaj unutrašnjim plovnim putevima.

 Politika EU o drumskom saobraćaju ima za cilj promovisanje efikasnog pružanja usluga prevoza robe i putnika i stvaranje fer uslova za konkurentnost, zatim promovisanje i usklađivanje bezbjednijih i ekoloških standarda, da osigura nivo fiskalne i socijalne usklađenosti kao i da garantuje da se pravila o drumskom saobraćaju sprovode djelotvorno i bez diskriminacije.

 Željeznički saobraćaj obuhvata mrežu željeznica širom EU, koja ima za cilj razvoj snažne i konkurentne željezničke industrije, ostvaranje željezničkog tržišta, unapređenje interoperabilnosti, bezbjednosti nacionalnih mreža i razvoj željezničke infrstrukture.

 Zajednička politika EU o vazdušnom saobraćaju doprinosi da vazdušni prostor Evrope bude najbezbjedniji u svijetu.

 Pomorski saobraćaj omogućava trgovinu i komunikaciju, obezbjeđuje snabdijevanje energijom i hranom i vodeći je vid zaposlenja i prihoda za evropsku ekonomiju. 

 Saobraćaj unutrašnjim plovnim putevima se sve više koristi zbog svoje energetske efikasnosti. Evropska komisija promoviše jačanje konkurentske pozicije unutrašnjih plovnih puteva u saobraćajnom sistemu.

 Crna Gora je na Međuvladinoj konferenciji u Briselu koja je održana 21. decembra 2015. godine otvorila ovo Poglavlje. Crna Gora je u prethodnom periodu usvojila ili izmijenila niz ključnih zakona kojima je dostigla visok nivo usklađenosti sa EU zakonodavstvom i uskoro se očekuje zatvaranje tog poglavlja.

Prava putnika i vozača biće na nivou evropskih

 Za putnike: Poglavlje 14 se odnosi na putnike čija su prava u svim vidovima saobraćaja usklađena sa evropskim. Do sada su ta prava bila slabije definisana, manje standardizovana i više su zavisila od pojedinačnih uslova prevoznika i opšte obligacione zaštite, dok se sada uvodi evropski minimum prava, jasan postupak prigovora i nadzor nad primjenom. 

 Po EU standardu za redovne autobuske linije duže od 250 kilometara, ako dođe do otkazivanja ili kašnjenja polaska više od 120 minuta sa terminala, putnik ima pravo da bira između presumjeravanja/nastavka putovanja bez dodatnih troškova ili povraćaja pune cijene karte. Ako prevoznik to ne ponudi, putnik može imati pravo na naknadu od 50 odsto cijene karte, ored povraćaja. Ako je riječ o putovanju planiranom duže od tri sata, a polazak kasni više od 90 minuta, putnik ima pravo i na osnovu pomoć, poput informisanja, hrane i osvježenja, a po potrebi i smještaja do dvije noći u propisanim granicama. 

 Međutim, tri sata kašnjenja sama po sebi ne znači automatsku novčanu naknadu, kao kod avio-saobraćaja. Kod autobuskog prevoza ključ je da li je prevoznik, nakon velikog kašnjenja polaska, ponudio putniku izbor između poraćaja novca ili alternativnog prevoza. Ako to nije uradio, tada se aktivira i pravo na dodatnih 50 odsto cijene karte. (Izvor: Uredba (EU) br. 181/2011 Evropskog parlamenta, šef pregovaračke radne grupe za Poglavlje 14, Nikola Veljović)

 Za profesionalne vozače: Poglavlje 14 štiti vozače, jer jača pravila o radu, odmoru i nelojalnoj konkurenciji. Suština evropskih pravila nije da se domaći prevoznici eliminišu, nego da svi rade po istim uslovima koji se odnose na to ko može biti prevoznik, kakva stručna osposobljenost se traži, kako se evidentiraju rad i odmor vozača, kako funkcionišu tahografi i pod kojim uslovima se nastupa na međunarodnom tržištu. (Izvor: Uredba EZ br. 561/2006 i izmjene i Paket mobilnosti)

 Crna Gora je usvojila ključne zakone i podzakonske akte kojima se obezbjeđuje usklađenost sa socijalnim zakonodavstvom Evropske unije, naročito u dijelu radnog vremena, vremena vožnje i odmora, upotrebe tahografa, kao i pravila za pristup profesiji i tržištu drumskog prevoza. Ovim je Crna Gora stvorila fer i konkurentno tržište, uz istovremeno jačanje bezbjednosti saobraćaja i zaštite radnih prava vozača.

 Liberalizacija tržišta po evropskim pravilima ne znači anarhiju nego jednake uslove za sve: jasna pravila ulaska na tržište, stručna osposobljenost, licenciranje, pravila rada i odmora, suzbijeanje sive zone i nelojalne konkurencije. To je svrha uredbi o pristupu profesiji i tržišu, koje je Crna Gora prenijela u svoj sistem. 

 Problem ne nastaje zbog liberazacije kao takve, nego ako domaći sektor uđe u nju nespreman, bez podšrke države, digitalizacije i administrativne efikasnosti. Za neregularne prakse ovo je kraj komfora, ali za ozbiljne kompanije ovo je prilika za rast. (Izvor: šef pregovaračke radne grupe za Poglavlje 14, Nikola Veljović)

 Za obične vozače: Za običnog vozača promjene će značiti više reda i više bezbjednosti. Uvode se jasnije tehničke i vanredne kontrole vozila, bolje uređena pravila o vozačkim dozvolama, jači nadzor bezbjednosti saobraćaja, usklađenije tehničke standarde i veću upotrebu tehnologije u nadzoru i upravljanju saobraćajem. Za građane to znači manje prostora za neregularne tehničke preglede, više kontrole nad nebezbjednim vozilima na putu, više pametnih sistema upravljanja saobraćajem i jasnija pravila za mlade vozače i rizične prekršaje. Uvode se i dodatne mjere poput stacionarnih radara, regulisanja mikromobilnosti i unapređenje sistema podataka o saobraćajnim nezgodama. Poruka za građane je da se uvode evropska pravila da bi se vozači kažnjavalim već da bi sistem bio predvidljiviji i bezbjedniji za sve. (Izvor: šef pregovaračke radne grupe za Poglavlje 14, Nikola Veljović)

Mit VS Činjenica

 MIT: „Kada uđemo u EU, Evropska unija će zabraniti stare automobile“. ČINJENICA: EU ne dolazi sa pravilom „zabraniti stare automobile“ samo zato što su stari. Ono što EU traži jeste da vozila koja učestvuju u saobraćaju budu tehnički ispravna, bezbjedna i da ispunjavaju propisane standarde. Dakle, fokus je na bezbjednosti i tehničkoj ispravnosti, a ne na tome da se nekome zabrani da vozi starije vozilo samo zbog godine proizvodnje. Naglasak se stavlja na periodične tehničke preglede, vanredne kontrole ispravnosti i usklađivanje tehničkih standarda, a ne na zabranu starih vozila kao takvih. Tačnije je reći da EU traži bezbjedniji vozni park, a ne da „zabranjuje stara auta“. (Izvor: šef pregovaračke radne grupe za Poglavlje 14, Nikola Veljović)

 MIT: „Kada uđemo u EU, registracija će postati preskupa“. ČINJENICA: Može biti određenih troškova usklađivanja sistema, ali Poglavlje 14 samo po sebi ne znači automatski drastično skuplju registraciju. Ono znači više reda u tehničkim pregledima, veću kontrolu bezbjednosti i postepeno usklađivanje sa evropskim pravilima. (Izvor: šef pregovaračke radne grupe za Poglavlje 14, Nikola Veljović)

 Kako provjeriti:

 

1.    https://eur-lex.europa.eu/ - svi EU zakoni i propisi;

2.    ec.europa.eu/neighbourhood-enlargement – Evropska komisija; 

3.    Izvještaji o napretku Crne Gore (godišnji izvještaji EK); 

4.    Nacionalni dokumenti: https://www.eu.me/poglavlje-14-saobracajna-politika/, https://www.gov.me/ (Ministarstvo evropskih poslova, Ministarstvo saobraćaja).

Tekst je nastao u okviru projekta „EU Reality Check", koji realizuje agencija MINA. Projekat je podržan kroz širi program „MedIA-Lit" koji vodi Centar za građansko obrazovanje (CGO) u partnerstvu sa Helsinškim odborom za ljudska prava u Srbiji (HCHRS), Helsinškim komitetom za ljudska prava u Sjevernoj Makedoniji (MHC), Tiranskim centrom za novinarsku izvrsnost (TCJE) iz Albanije i Atlantskom inicijativom (AI) iz Bosne i Hercegovine, uz finansijsku podršku Evropske unije i kofinansiranje Ministarstva za regionalni razvoj, investicije i saradnju sa NVO Vlade Crne Gore.

 Sadržaj je isključiva odgovornost MINA i ne odražava nužno stavove Evropske unije, niti CGO-a i projektnih partnera.